NIŠ

      Efikasnija prevencija nasilja u školama, uvođenje državne mature i povlastice koje su namenjene studentima koji nisu u roku završili studije, glavne su novine koje će se naći u zakonima vezanim za sistem obrazovanja a o čemu je bilo reči na javnoj raspravi koja je juče održana u Nišu i kojoj je prisustvovao i ministar prosvete Branko Ružić. On je najavio još jednu novinu, a u pitanju je Nacionalni bukvar koji je namenjen kako učenicima osnovnih tako i srednjih škola.

    Ministar prosvete je sa svojim pomoćnicima predstavio na javnoj raspravi  predložene izmene i dopune šest zakona iz oblasti prosvete. Reč je o Nacrtima zakona za izmenu i dopunu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o osnovnom obrazovanju, o srednjem obrazovanju, o visokom obrazovanju, o udžbenicima i o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Ministar je naglasio  da su izmene i dopune zakona bile neophodne kako bi se zakonske odredbe uskladile sa potrebama sistema.

   Posebnu pažnju javnosti privukao je predlog da ocena iz vladanja bude jedna od mera koja se izriče učenicima, da ima veću težinu i da ulazi u prosek koji je učenik ostvario u školi.

    „Cilj da se ovim izmenama i dopunama omogući, pre svega, još efikasnija prevencija nasilja u školama što je glavna tema svih ovih meseci.To je jedna osetljiva društvena tema. Nasilje  je društveni fenomen, a škole nisu izolovana ostrva i  ono što se događa u njima refleksija je stanja u društvu.  I do sada smo imali  dobar zakonodavni okvir, ali smo sada, još u decembru kada je radna grupa završila svoj rad i izašla sa devet tačaka predloga- Između ostalog tražili su promenu odredbi samih zakonskih rešenja  ali i da se donesu  podzakonski akti koji su već doneti“, kazao je ministar Ružić.

     Jednan od važnih predloga je brojčano ocenjivanje vladanja učenika što afirmiše vaspitnu ulogu škole pored obrazovne koju ima.

    „Ocena iz vladanja se stavlja u isti rang sa ostalim ocenama i ulazi u prosek zajedno sa svim ostalim ocenama znanja koje učenici stiču iz drugih predmeta, a učenici se ocenjuju od 5 do 8 razreda. Društveno koristan rad je sada  jasno preciziran i on se više ne definiše kao kazna  već kao prevencija  za promociju drugarstva, empatija, prijateljstva, solidarnosti, odnosno sprečavanja i preveniranja nasilja“, istakao je ministar Ružić.

    Osim ovog, predlog je i da se učenik protiv koga je pokrenut vaspitno-disciplinski postupak ne može ispisati iz škole i upisati u drugu školu sve do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

     Tema na javnoj raspravi je bila i državna matura o kojoj se, takođe, poslednjih meseci dosta polemiše, posebno na fakultetima.

    „Mislim da je čitavo društvo zainteresovano za državnu maturu, počev od učenika  koji su u fokusu do visokoškolskih ustanova, profesora, direktora i roditelja.Potrebno je da sagledamo do kog nivoa zrelosti smo pripremili  državnu maturu kako bi je implementirali 2024.godine. Da li je  potrebno da pretrpi neke promene ili ne“, dodao je Ružić.

   On je dodao da  95 odsto fakulteta prihvataju državnu maturu kao prijemni ispit.

    „Juče smo imali sastanak sa  onim fakultetima koji žele pored državne mature imaju i test sklonosti. Da bi deca znala  kako će polagati državnu maturu i test sklonosti ukoliko žele da upišu te fakultete, oni to moraju  da probaju a da bi probali taj test mora da bude formatiran na način na koji će fakulteti to odlučiti“, dodao je Ružić.

    Govoreći i izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ministar Ružić je istako da se „večitim studentima“ daje još jedna mogućnost da okončaju studije koje su započeli, a za to će dobiti produžetak od tri godine.

       „Stari studenti dobiće još tri godine da završe studije koje su zbog objektivnih ili subjektivnih razloga u jednom trenutku napustili.Mislimo da su tri godine zadovoljvajući rok jer smo do sada  svake godine  to produžavili za po jednu godinu.Zbog toga je potrebno da se ovo normira na jedan zakonit način“, istako je ministar Ružić.

       Kada se radi o Zakonu o udžbenicima ministar prosvete je najavio uvođenje Nacionalne čitanke.

      „Ona će postati obavezno nastavno sredstvo kako bismo razvili međupredmetne kompetencije. To je važno  imajući u vidu da nacionalni identitet i istorija prosto ne mogu da se nađu  u jednom predmetu i zbog toga će ova čitanka biti dragocena kao nastavno sredstvo“, naglasio je ministar prosvete Branko Ružić.

     Ovo su samo neki delovi intervencija u zakonima vezanim za prosvetu, dodao je Ružić, koji  će ugladati svetlost dana nakon sednice Vlade  i kada o tome svoju reč budu dali poslanici u Parlamentu. (kraj) VP/LJS