LESKOVAC

Udruženje distrofičara Jablaničkog okruga organizovalo je tribinu povodom akcije „16 dana aktivizma”, akcije kojom se ukazuje na nasilje nad ženama. Ciljevi kampanje su podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju kao problemu ljudskih prava na lokalnim, nacionalnim, regionalnim i internacionalnim nivoima, zatim jačanje lokalnog rada na sprečavanju nasilja nad ženama, stvaranje jasne veze između lokalnih i internacionalnih napora da se nasilje nad ženama zaustavi, iskazivanje solidarnosti sa ženama širom sveta koje su organizovane protiv nasilja nad ženama, te stvaranje alata kojima bi se pritisnule lokalne vlade da primene obećanja koja daju u vezi sa zaustavljanjem nasilja nad ženama.
Daliborka Stevanović, stručna radnica u Centru za socijalni rad, kaže da nasilje u porodici predstavlja fenomen koji je od uvek bio izražen u porodicama.
„Na žalost, toga će uvek biti u porodicama. U Centru za socijalni rad se nasilje u porodici radi u okviru službe za zaštitu dece i mladih, kao i službe za zaštitu odraslih i starijih, gde mahom spadaju i invalidna lica, te prihvatališta za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Na godišnjem nivou imamo oko 1.100 prijava, odnosno izrečenih hitnih mera, a koje se izriču po osnovu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Neretko dolazi do toga da žene i deca koji su žrtve porodičnog nasilja nemaju rešeno stambeno pitanje ili su ekonomski zavisne od partnera, a u tom slučaju ih smeštamo u prihvatalište, odnosno tzv. sigurnu kuću, gde se sa njima kontinuirano radi na psihosocijalnoj podršci, na njihovom osnaživanju, jačanju roditeljskih kapaciteta i potencijala, ali radimo i na tome da im je apsolutno osigurana bezbednost i sigurnost, s obzirom da imamo kamere koje su povezane sa policijskom upravom i koje se u policiji direktno prate. Mi radimo i na osamostaljivanju takvih osoba, jer smo u kontaktu sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kako bi se takve osobe zaposlile. Na žalost, imamo prijava ove vrste i od osoba sa invaliditetom, imali smo na smeštaju i starije žene koje su teško pokretne. Za njih je regulisano kretanje uz pomoć pokretne rampe i imaju podršku u svakom pogledu. Ovde je najčešće nasilje od strane unuka i rođaka, retko je nasilje od strane partnera.“
Stevanovića kaže da je u ovoj godini u Sigurnoj kući boravilo 25 korisnica, a da ih je prethodnih godina bilo više, 40-50.
„To je individualna stvar, nekad je broj korisnica veći, nekad manji, nikad nije isti broj.“
Dragana Petrović, predsednica Udruženja distrofičara Jablaničkog okruga, kaže da se radi o temi koja ne sme da bude tabu.
„Ova tema se tiče svih nas, jer ćutanje nikada ne sme biti odgovor. U Srbiji svake godine desetine žena izgube život od ruke partnera ili člana porodice. Iza svake brojke stoji osoba, ime, majka, sestra, prijateljica… Iza svake tišine stoji strah, nasilje ne bira, ono se dešava u gradovima i selima, među bogatima i siromašnima, u porodicama koje na prvi pogled izgledaju srećno. Na nama je da prekinemo taj krug, da prestanemo da postavljamo pitanje zašto nije otišla i da počnemo da pitamo zašto je on nasilnik. Na nama je da verujemo žrtvama, da ih ohrabrimo, da im pokažemo da nisu same. Zato treba da učimo decu da poštovanje nije slabost, već vrlina, da ljubav ne boli, da snaga nije u kontroli već u razumevanju. Samo društvo koje štiti žene može biti zdravo društvo.“
Okupljenima se obratila i zamenica gradonačelnika Lidija Dimitrijević naglašava da svake godine u svetu ovaj period služi kao podsećanje da nasilje nije privatna stvar, već društveni problem koji zahteva zajedničku reakciju institucija, zajednice i svakog pojedinca.
„Svaka statistika, prijava i slučaj nasilja predstavlja nečiji život, nečiji dom u kome je sigurnost zamenjena strahom. Naš zadatak je da taj strah uklonimo i da jasno pošaljemo poruku da nasilje nikada nije prihvatljivo u bilo kakvom obliku. Iako često govorimo o institucijama i zakonima, suština borbe protiv nasilja se nalazi u solidarnosti, međusobnom razumevanju i hrabrosti da ne ćutimo.“ (kraj) IS/LJS