LEBANE

Bez obzira na kolokvijalnu definiciju da je statistika tačan skup netačnih podataka, i stalne primedbe građana da to što Republički zavod za statistiku objavljuje kao prosečne isplaćene plate u Lebanu, ne odgovata istini, ipak pogledajmo šta kaže ta statistika.

Brojke Republičkog zavoda za statistiku govore da je, recimo u septembru 2020. godine, prosečna neto zarada u opštini Lebane iznosila 43.545 dinara. Istovremeno, na nivou Srbije iznos je bio 59.698 dinara. Godinu dana kasnije, septembra 2021. zarada se uvećala do 48.090 dinara (65.218 u Srbiji), zatim u septembru 2022. godine 52.543 Dinara (74.981), septembar 2023. godine 59.493 dinara (85.066), septembar 2024. godine 68.393 dinara (96.115), dok se poslednji podatak zavoda odnosi na septembar 2025. godine, gde je prosečna zarada 79.559 dinara (109.147).

Dakle, svake godine se razlika između proseka plate u Lebanu i na nivou Srbije značajno povećava.

Kad su plate male, onda ni penzije ne mogu da budu nešto mnogo već, što mnoge penzionere svrstava u socijalno ugroženu kategoriju i tera ih da se dovijaju na raznorazne načine. O tome nam je ranije govorila i penzionerka Milica Banković.

Udruženje penzionera u Lebanu ima dosta članova koji tu provode svoje slobodno vreme. Nekima više znači to što imaju priliku da se druže, porazgovaraju s nekim, nego što mogu da popiju sok ili kafu po nekoj simboličnoj ceni. Tu posebno mislim na one koji su sami, jer su im deca otišla u neki drugi grad u potrazi za poslom, prenela nam je prilikom tog razgovora Milica Banković.

Mirjana Mitić ima dva sina.
„Jedan živi i radi u Italiji, tamo je otišao jer nije mogao ovde da se zaposli. Drugi radi u Beogradu, jer je u policiji i tamo je dobio službu. S njima kontaktiram stalno uz pomoć Vibera, savremena sam baba. Lokalna samouprava mora da radi više na tome da mladi ne odlaze, a to znači da treba da imaju mogućnost da se zaposle ovde, u Lebanu. Takođe, pomoći i mladima na selu, da ne zapuste imanja, već da oni imaju svoj interes i želju da tu gde su rođeni zasnuju porodicu i mogu normalno da žive,“ smatra ona.

Stojan Nikolić ukazuje na jedan drugi problem, barem kada su penzije u pitanju, ali koji ne može da reši lokalna samouprava, već država.
„Problem je što se povećanje penzije obavlja procentualno isto za sve. Na taj način neko ko ionako ima malu penziju dobije, na primer, 1000, a neko 10.000 dinara. Potrebno je to malo ujednačiti. Povećati penziju onima koji imaju najmanje, oni koji imaju po 70 i više hiljada dinara mogu da se snađu i bez povećanja. Neka odnos između najviše i najniže penziju bude 1:3, a ne 1:5 ili i više…“

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Lebane.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.