NIŠ-LESKOVAC

Pritisci na novinare u lokalu se manje vide ali ih ima i sve zavisi od toga da li ne neki novinar voljan da priča o tome i da li sme da priča, kaže Turkijan Redžepi, urednik niškog portala  Romaworld.

Novinare i novinarke iz lokalnih medija u digitalnom okruženju najviše
ugrožavaju članovi političkih stranaka koji nisu na visokim
funkcijama, javno ih označavaju kao neprijatelje funkcioneri stranaka
a ugrožavanje digitalne bezbednosti je značajno povećano zbog
izveštavanja o studentskim protestima, pokazuju rezultati ankete
Regionalne informativne agencije JUGpress .
.

“Nekako, u tom medijskom svetu je nastao neki polaritet, neki pozitivan i negativan, da tako kažem. Delimo se na novinare ove i one, odnosno one koji su bliži vlastima i one koji svojim radom ukazuju na nedostatak u radu donosioca odluka. Zbog toga, nekako, novinarii kroz svoj rad budu „obeleženi“ putem izjava raznih političara, a naravno da neka od izjava koje prenose mediji, ovi ili oni, utiču i na ljude i na javno mnjenje i formira se neka građanska svest da je ovaj medij takav ili onakav, da je bliži vlasti ili ne podržava svojim radom delovanje vlasti” kaže Turkijan Redžepi.

“Jedan od pokazatelja da, na žalost, novinari u Srbiji nemaju neki bezbednost su i prijave u 2025. godini Javnom tužilaštvu. Bilo ih 134, od kojih su samo tri pozitivno rešeno. Mislim da je to dovoljan pokazatelj da se novinari i novinarke u Srbiji ne osećaju bezbedno”, objašnjava Redžepi. 

Navodi kako je “dovoljno da nekim svojim medijskim sadržajem novinar koji radi u nekom mediju na lokalu, dodirne nekom rečju ili nečime nosioce odluka i dovoljno je da taj neko okrene telefoni kaže „E, a što si ti to napisao“ iz najbolje namere, to će kod novinara da izazove sumnju da se pita „Čekaj, zašto je ovaj mene zvao“. Imao sam i ja nekada taj slučaj, zbog jedne objave sam dobio telefonski poziv donosioca odluka gde su mi rekli „A zašto si ti to morao da objaviš?“ Pa čekaj, ako ne bidem objavio ja nešto što je vezano za moju zajednicu, ne vidimo ko bi drugi to objavio. Hoću da ukažem na nedostatke, probleme, na uspehe, na nešto što treba rešiti i promeniti”, navodi konkretan primer. 

 Posao novinara je da pita

U stvari, novinarski posao je taj da u ime naroda pita donosioca odluka, da ukaže na problem koji postoji u društvu i da pokušamo da ga zajedno rešimo, kaže Redžepi.

Dodaje da “nikako ne treba gledati da su donosioci odluka i novinari na suprotinim stranama, što, možda i jesmo, ali ipak ne treba da se gledamo protivnički, nego da i donosioci odluka gledaju na nas koji se bavimo ovim poslom kao na nekog ko ukazuje na neke probleme koje, možda, političari kroz svoj rad ne vide, nemaju dovoljno ljudi na terenu…”

“Možda ih ja sad i pravdam, ali, eto, kažem da bi svi problemi trebali da se ljudski sagledavaju, a mi smo tu da pomažemo i usmerimo u nekom dobrom pravcu”, dodao je Redžepi.

Pitamo ga da li su problemi ovinara u lokalu dovoljno vidljivi ili ostaju nevidljiviji u odnosu na ono što se dešava kolegama u Beogradu?

“Misim da se na lokalu manje vidi, ali nije da ih nema. Sve zavisi od toga da li ne neki novinar voljan da priča o tome i da li sme da priča o tome, ali da ima pritisaka na novinare, ima”, rekao nam je Redžepi.

„Ovaj prilog je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovoran Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“

Ovaj projekat „ Bezbedni lokalni novinari u digitalno doba “ je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.

„