NIS          

Dimitrije Golubović je učenik drugog razreda IT specijalizovanog odeljenja Gimnazije „Bora Stanković“ u Nišu. Na Srpskoj filozofskoj olimpijadi nedavno održanoj osvojio je  treće mesto, a Svetska filozofska olimpijada koja se održava ove godine u Lisabonu izmakla mu je za samo nekoliko poena. Dimitrije ne žali zbog toga. Kaže da ima vremena i da ovo bilo samo kaljenje za njega za naredno takmičenje. Uspešno, čini se, po postignutom rezultatu. Ono što je Dimitrija učinilo posebnim na ovom takmičenju je činjenica da on u svom školskom rasporedu nema filozofiju kao predmet i slušaće je tek u četvrtoj godini, da je učenik odeljenja u kome je akcenat stavljen na prirodne nauke, matematiku i programiranje, te da je, po svemu sudeći bio najmlađi učesnik ovog takmičenja.

                  „Za takmičenje sam se prijavio na nagovor moje majke  Bojane koja je ranije predavala filozofiju i profesorke Tijane Đorđević Antić koja predaje filozofiju u mojoj gimnaziji. Za takmičenje sam se pripremao tako što sam, uglavnom, čitao udžbenike iz filozofije, hristomatije i tekstove. Kroz ta čitanja izvlačio sam glavne ideje i citate i tako se pripremao. Pošto se na takmičenju piše esej  pisao sam eseje  kao vežbu i analizirao  šta je potrebno da popravim i  šta  moram da popravim, da li strukturu ili filozofsku potporu. Pripremao sam se svakog dana. Najviše sam razmišljao o idejama dok sam šetao“, kaže Dimitrije.

                Na takmičenju je Dimitrije imao četiri sata da napiše esej na engleskom jeziku, a od pomoćnih alata dozvoljen mu je bio samo rečnik engleskog jezika.

                „Esej smo pisali na datu temu. Imali smo četiri teme i birali smo jednu. Odabrao sam temu povezanu sa Kantom koja je govorila o odnosu prirode i umetnosti. Bavio sam se uglavnom  time šta je umetnost a šta je priroda i zašto umetnost postoji. Pokušao sam da odgovorimi na pitanje da li priroda sama po sebi  može biti  umetnost ili umetnost postoji zbog prirode. Razmatrao sam i relaciju između umetnosti i društva i kako je društvo neophodno za umetnost“, objašnjava Dimitrije.

              Dimitrije ne krije da je najveću podršku za takmičenje dobio od mame i profesorke.One su se potrudile da mu olakšaju dolazak do literature, a to je već prvi korak ka daljem radu.

               „Kant, Aristotel i Vitgenštajna kao i antički filozofi su mi najdraži i njih dosta čitam. Kod njih su misli izražene vrlo jednostavno i ne vodi se borba  prilikom shvatanja tih misli nego prilikom razmišljanja  o njima. Kod novih filozofa postoji neka kompleksnost koja  prvo mora da se razluči i tek onda može da se razmišlja o onome što je rečeno, bar je to moj osećaj“, ističe Dimitrije.

             Na takmičenju je bilo preko 30 takmičara, ali Dimitrije nije bio zabrinut zbog toga. Vodila ga je samo ideja da napiše dobar esej. Nije mu smetalo ni to što je učenik IT specijalizovanog odeljenja. Šta više uspeo je i tu da pronađe samo njemu jasnu vezu.

              „ Kroz programiranje se usvoji određeni način razmišljanja koji je u potpunosti filozofski jer se radi o logičkom razmišljanju, razmišljanje po koracima o uslovima i varijablama koje postoje.Onda nije tako  teško spojiti programiranje i filozofsku misao. Ono što je zahtevno je  količina isčitavanja koja je potrebna da bi se određena filozofska misao usvojila i prihvatila. Jedanom kada ta filozofska misao postoji u nekome vrlo lako je o njoj razmišljati i kada si učenik IT odeljenja. To i nije tako odvojeno kako se misli“, zaključuje Dimitrije.

                Dimitrije dodaje da je za uspeh važno razmišljati, puno čitati, ali kada se svakog dana odvoji malo vremena  da se o nečemu promisli i ode korak dalje  u rešavanju  problema i ako se razvije određeni instikt za rešavanje problema onda je vrlo lako da se problem reši. To je istovremeno i njegova poruka vršnjacima.