LESKOVAC
Na štandu „Studentske liste“ građani su imali priliku da razgovaraju sa Tihomirom Stanićem, kandidatom sa „Studentske liste“, te da mu iznesu svoje stavove i ukažu na ono što smatraju važnim za budućnost Leskovca i Srbije. Stanić kaže da je „Studentska lista“ lista stručnih, obrazovanih i časnih ljudi koji će promeniti Srbiju, jer je vreme da se prekine sa ovim feudalnim režimom.
„To se i vidi po raspoloženju ljudi na skupovima koje mi organizujemo. Dolaze nasmejani ljudi, s radošću, ubeđeni da dolaze promene. Na njihove skupove dolaze naterani i ucenjeni ljudi, nesrečni što su tu. Sigurno će i veliki broj ljudi koji su bili primorani da idu na skupove tzv. „Ujedinjene Srbije“, koja se ujedinila sa samim sobom, jer su se oni ujedinili sa radikalima, iako su se pretvarali da su nešto drugo, veliki broj tih ljudi će glasati za „Studentsku listu“ kad ostanu sami sa svojom savešću. Ja na izbore izlazim uzbuđen i srećan, jer ćemo jednim mirnim putem, olovkom, promeniti ovu zemlju. Bivši predsednik i prvi na njihovoj listi se hvali kako otima deset pištolja odjednom. Mi, srećom, nemamo pištolje, imamo olovke, pa i ako nam otmu jednu, mi izvadimo drugu i zaokružimo broj tri.“
Stanić dodaje i da godinama zna da su mladi ljudi pametniji od starijih.
„Znam da su moje ćerke pametnije od mene. Ja od kad slušam njihove savete, sve mi je u životu lakše i bolje. I to je potpuno prirodno i normalno. Mi smo skloni da zaboravimo šta su sve ti mladi ljudi, studenti, podneli, koliko batina, primoravali su ih da kleče u zgradi vlade, maltretirali su ih, pretili silovanjima, ali oni nisu odustali, niti će ikada odustati. I ono što je bitno za ovu borbu, to je i da građani i studenti koji su se probudili i organizovali u zborove neće nikad prestati sa tom borbom.
Svaka vlast, pa i ova koju će formirati „Studentska lista“ biće uvek pod kontrolom i moraće dobro da pazi šta radi, jer građani koji su se sad upoznali i povezali i shvatili da mogu sami da odlučuju o mnogim bitnim stvarima u spostveniom životima, više nikad neće odustati. Pobeđena je jedna apatija, ravnodušnost, jedna nezainteresovanost za sopstvene živote koja je zavladala zahvaljujući diktaturi koja je stvarala utisak da se ništa ne može promeniti i da su oni jedini koji nešto znaju da rade. Kako rade, vidi se po tome što na svojim mitinzima pričaju kao da su bili u opozicijji ovih 14 godina. Pričaju o stvarima koje su katastrofalne, što one i jesu, ali kao da to nisu oni napravili, nego neo drugi. I kažu da će, ako dobiju poverenje naroda, nešto promeniti. Neće dobiti poverenje naroda, to je toliko očiglerdno i vidi se na svakom našem skupu, štandu, gde je neuporedivo više ljudi, nasmejanih i punih nade, nego na bilo kom njihovom koji se organizuje uz podršku svih državnih resursa.“ (kraj) IS/LJS
