Tači: Protesti i blokade puteva ne pomažu

PRIŠTINA

Predsednik Kosova Hašim Tači napisao je na svcom fejsbuk profilu da “u potpunosti razume” reakciju građana iz Drenice koji su se opravdano pobunili protiv posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Međutim, u vreme, kada se ulažu napori za mir i pomirenje, protesti i blokiranje puteva nam nimalo ne pomažu”, dodao je Tači.

Tači je napisao na Fejsbuku da je Vlada Kosova pre nekoliko dana odobrila zahtev o poseti predsednika Srbije Kosovu, uključujući i detaljan raspored posete.

“Ali, zbog novonastalih okolnosti i očuvanja bezbednosti građana i same delegacije srpskog predsednika, danas je Vlada Kosova donela odluku o otkazivanju posete selu Banje. Kao predsednik Kosova, u potpunosti razumem reakciju meštana Drenice koji su se opravdano pobunili protiv posete. To pokazuje da su još uvek sveži ožiljci rata. Međutim, u vreme, kada ulažemo napore za mir i pomirenje, protesti i blokiranje puteva nam nimalo ne pomažu. Razumem razočarenje stanovnika srpske zajednice u selu Banje, zbog nemogućnosti da se ostvari ova poseta. Svi treba da težimo i da pokažemo minimum ljudskog razumevanja i komunikacije. Mi treba da znamo da kako da se izdignemo nad nama samima, nad mnogim ranama i bolom. To treba da uradimo zarad mira i pomirenja”, napisao je Tači.

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Радомир Батуран
Радомир Батуран
5 godine pre

После једног од повратака са састанка са немачком председницом владе, Ангелом Меркел, А. Вучић – на питање новинара шта јој је одговорио на притиске да призна квази-државу „Косово“ – цитира српског књижевника Борислава Пекића: „Шта сам јој одговорио? Оно што је велики српски писац Борислав Пекић рекао – да не жалим за земљом својих предака него мислим о земљи својих потомака“. Као још увек живом сведоку, јављају ми слике из сопствене меморије како млађани „Аца Лажов“ цепа Пекићеве постере на улицама Раковице и прелепљује их постерима свог политичког ментора Војислава Шешеља. А као истраживач романа Борислава Пекића, на којимa сам магистрирао и написао књигу „Структура романа Борислава Пекића“, одговорно тврдим да те речи Пекић ставља у уста свом негативном јунаку у седмотомном роману „Златно руно“, Симеону Лупусу (Курјаку), цинцарском трговцу из Москопоља, који бежи испред турске казнене експедиције која је спалила Москопоље зато што су богати Цинцари помагали устанак Грка на Пелопонезу. Симеон поткива мазге наопако да затури траг, на њих натовари дукате у ћуповима које је залио медом, и бежи преко Копаоника у Србију, прво у Крагујевац па после у Београд, где се одмах прикључује Калемегданском шпијунском дивану, а потом и Земунском – да и за Турке и за Аустријанце шпијунира против српских устаника, како би добио дозволу да прати и једну и другу војску и продаје јој своје медикаменте – само да му бизнис цвета. Пекић се жестоком и константном иронијом дистанцира од свог лика шпијуна, а Вучић се са њим идентификује у хохштаплерској злоупотреби писца кога није читао.