LESKOVAC

Nižu se praznici jedan za drugim. Kao pravi vernici, poštujemo sve običaje: postimo, odlazimo u crkvu, palimo sveće i drugo. Ipak, najviše se krstimo. I to, ne samo zbog običaja, već i zbog svega što se svakodnevno dešava u ovoj nesrećnoj zemlji. Kao na primer zbog sastava nove vlade, zbog obrazloženja šefa države, bez dana radnog staža, zašto ne treba da skraćujemo radno vreme, zbog povećanja indeksa sreće, s jedne i broja samoubistava, s druge strane i zbog krava, kao glavnih krivaca za promenu klime.

Posle verskih objekata, najviše se krstimo u prodavnicama, dok nam “ekonomski tigar” reži ispred svakog artikla. Ali “zlatno doba” nam je omogućilo i da nešto uštedimo, makar i teoretski i to putem akcijske prodaje. 

59,89, 99,99, 61,49 din. – sve izraženo i u parama. Prilikom plaćanja, ne pravimo problem ili uopšte ne primetimo, da nam nije vraćen tačan kusur. Nije ni važno, jer smo kupili jevtinije. A kasiri, koji stvarno nisu krivi, u nedostatku apoena manjih od 1 dinara, zaokružuju cenu veću od istaknute. Tako nekome ne vrate 50 para, nekome 10 ili 20 i tako dalje. To malo, u odnosu na stotine proizvoda, ispada malo više. Time dolazimo do još jednog apsurda-trgovci zarade onoliko, koliko smo mi “uštedeli”. 

Pitamo se da li postoji neka država na svetu koja formira cene u apoenima koji nisu u opticaju? Da li sme neko, u normalnoj državi, da vam ne vrati tačan kusur na kasi? Ali, mi smo nebeski narod i za nas ne važi zakon fizike, da akcija izaziva reakciju. Valjda još nije “dogorelo do noktiju”, navodi se u saopštenju Grupa građana “Svi za jednog, jedan za sve”. (kraj) saopštenje/LJS