STOKHOLM

Svetska vojna potrošnja porasla je za 2,9 odsto u 2025. godini i dostigla gotovo 2,9 biliona dolara, što predstavlja najveći udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu od 2009. godine, saopštio je danas Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

Evropska odbrambena potrošnja skočila je za 14 odsto u odnosu na 2024. godinu, na 864 milijarde dolara, dok je u Aziji i Okeaniji porasla za 8,1 odsto, na 681 milijardu dolara. Ovi regioni bili su glavni pokretači rasta, navodi se u godišnjem izveštaju SIPRI “Trendovi u svetskoj vojnoj potrošnji”.

Ukupna svetska potrošnja na vojne programe iznosila je gotovo 2,9 biliona dolara, što čini 2,5 odsto svetskog BDP. Najveći potrošači bili su Sjedinjene Američke Države (SAD), Kina, Rusija, Nemačka i Indija, koje su zajedno učestvovale sa 58 odsto u globalnom iznosu.

Iako je godišnji rast ukupne potrošnje manji nego 9,7 odsto iz 2024. godine, to je uglavnom posledica toga što SAD nisu odobrile novu pomoć za naoružavanje Ukrajine 2025. godine. Kada se SAD izuzmu iz statistike, globalna vojna potrošnja porasla je za 9,2 odsto.

I dalje je najveći vojni potrošač SAD sa 954 milijarde dolara, slede Kina sa procenjenih 336 milijardi i Rusija sa 190 milijardi dolara. Među saveznicima SAD najveći rast beležile su evropske članice NATO, poput Belgije (59 odsto), Španije (50 odsto), Norveške (49 odsto) i Danske (46 odsto). Nemačka je sa 114 milijardi dolara zauzela četvrto mesto u svetu.

U Aziji je Japan povećao potrošnju za 9,7 odsto na 62,2 milijarde dolara, dok je Tajvan povećao izdatke za 14,2 odsto na 18,2 milijarde dolara. Kina je povećala vojnu potrošnju za 7,4 odsto, najviše u poslednjoj deceniji.

Ukrajina je, kao procenat BDP, najveći vojni potrošač na svetu sa oko 40 odsto, dok je Rusija izdvojila 7,5 odsto BDP-a za vojsku.

Institut ocenjuje da će rast vojnih izdataka verovatno nastaviti i u 2026. godini i kasnije, zbog aktuelnih kriza i dugoročnih ciljeva mnogih država.

Izvor: Fonet