BEOGRAD

Sunovrat novinarstva u Srbiji krenuo je kada su se starlete i kriminalci iz rijalitija dohvatili mikrofona, stali pred kamere i pokazali kako bi novinarstvo trebalo da izgleda, izjavila je danas programska direktorka Centra za monitoring i aktivizam Svetlana Kojanović.

Ona je na onlajn debatnom programu “Medijske slobode i sloboda govora na Zapadnom Balkanu” rekla da je bezbednost novinara najveći problem u Srbiji i navela da su tokom 2020. godine, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), 72 novinara bila na meti napada.

Kojanović je istakla da posebno zabrinjava što ti napadi potiču od visokih javnih funkcionera i političara, ali i od policije, navodeći primer prošlogodišnjih građanskih protesta ispred Skupštine.

Ona je primetila da mediji u Srbiji “ne mogu da se programski definiišu” i navela da intervju sa nekom ličnosti koja obavlja javnu funkciju ne može da se vidi u medijima u Srbiji, a da su mediji jasno podeljeni na provladine i takazvane nezavinsne, “kojih ima na prste dve ruke”.

Dodala je da se etički kodeks novinara krši “u hiljadama slučajeva” i da se na medijskim konkursima najviše nagrađuju oni koji ga najviše krše, a da odgovorni mediji “od finasijskog kolača ne dobiju ništa”.

Ona je istakla da je Savet za štampu uložio ogroman napor da se novinarski kodeks poštuje, ali da je podrška drugih organa zatajila.

Predsednica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever izjavila je da egzistencijalno ugrožen novinar ne može slobodno da piše i da je novca u hrvatskim medijima sve manje, da novinari imaju sve manje plate i da su sve slabije zaštićena njihova radna prava.

Ona je istakla da su mediji u Hrvatskoj u velikim problemima, a posebno je naglasila cenzuru i autocenzuru.

Sever je navela da se lokani mediji uglavnom finansiraju novcem lokalne samopuprave i da lokalni funkcioneri zato očekuju da izveštavaju u njihovu korist.

Navela je i da se direktor Hrvatske radio-televizije bira u Sabru i da zbog toga Saboru “i odgovara” za svoj rad.

Dodala je i da su česte tužbe za koje se zna da uglavnom neće imati pozitivan ishod za one koji tuže novinare, ali je istakla da je to direktan pritisak na novinare, jer sudski procesi toliko iscrpljuju i finansijski i emotivno da mediji sami pribegavaju autocenzuri.

Sever je primetila i da su iskusniji novinari “slabi sa tehnikom” i da je njihov zadatak kako da se tome prilagode ne bi li plasirali informacije na internet platforme.

Generalna sekretarka Društva profesionalnih novinara Crne Gore Mila Radulović rekla je da se novinarstvo u u toj državi sve više svodi na portale i društvene mreže, da je ranije bilo potrebno mnogo provera da bi nešto bilo objavljeno, a da se sada u brzini prave “užasne greške”.

Ocenila je da to sve više utiče da novinarstvo “srlja ka dnu”, da su političke promene u Crnoj Gori još više doprinele tome i da nije optimista po pitanju slobodnog novinarstva.

Radulović je rekla da je u Crnoj Gori “sve manji problem cenzure, jer se većina okrenula autocenzuri”, i da je “suvišno govoriti o političkom pritisku” jer su novinari “ušli u poželjno novinarstvo”.

Ona je istakla da se “izgubilo svako etičko novinarstvo”, da je novinarstvo “pod političkim teretom”, a da je “prosto sramota reći kolike su plate”, jer se one “svode na plate konobara i šalterskih radnika”.

Za novinare je rekla da misle da im je dozvoljeno “da se obračunavaju sa kim hoće, a da ne odgovaraju za to”.

Radulović je upozorila da sve manje novinara traži pozadinu onoga o čemu izvešatava i da se “sve svodi na servis i prenošenje objava političara na društvenim mrežama”.

Istakla je da nema solidarnosti među novinarima i da ima novinara koji “agituju za političke snage i obračunavaju se sa kolegama”.

Radulović je dodala da se sloboda izražavanja sve više pretvara “u sejanje mržnje” i da je problem što se etički kodeks ne primenjuje, jer novinari “ne osećaju potrebu da ga poštuju”. 

Izvor: FoNet