BEOGRAD
Od 25. septembra do 22. oktobra Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan zabeležio je 730
slučajeva političkog targetiranja na četiri portala i tri televizije, a Studentska lista bila je na meti u
70% njih. Sami mediji bili su jedan od izvora targetiranja u 72% slučajeva, dok je udeo političkih aktera
kao pokretača targetiranja više nego utrostručen, sa 12% u prvoj na 49% u poslednjoj nedelji
posmatranja. Kako se izborni dan približava, sve češće su se na meti našle i nevladine organizacije, a
pogotovo nezavisni mediji.
Na portalima Informer, Alo!, Kurir i Večernje novosti zabeleženo je 553 slučaja političkog targetiranja u
ovom periodu, dok su glavni informativni programi Pink-a, Prve i Radio-televizije Srbije (RTS), posmatrani
u prethodne tri nedelje (od 2. do 22. oktobra), u tom periodu imali 177 slučajeva.

Studentska lista targetirana 517 puta u mesec dana

Studentska lista je tokom celog perioda praćenja ostala najčešća meta. Zabeleženo je 517 slučajeva u
kojima je u posmatranim medijima direktno targetirana ova lista, i još 117 slučajeva u kojima su
targetirani nepolitički akteri koji je podržavaju, odnosno građanke i građani, aktivisti i aktivistkinje,
prosvetni i kulturni radnici i radnice i drugi. Reč „blokader” i njene mnogobrojne izvedenice ubedljivo su
najčešća etiketa koja se uglavnom pripisuje ovoj listi, prisutna u oko 60% zabeleženih slučajeva.
Osim ove liste, zabeleženo je i targetiranje liste Evropska Srbija (13 slučajeva), Ujedinjena Srbija (12
slučajeva), Autentična desnica i Ujedinjena albanska koalicija (po 2 slučaja). Targetiranje drugih lista nije
zabeleženo.

Posmatrani mediji i politički akteri najčešći izvor targetiranja
Iako su ubedljivo najčešći izvor političkog targetiranja tokom celog perioda bili sami posmatrani mediji,
kako se izborni dan približavao, političari, političarke i političke partije sve češće su bili pokretači
targetiranja, a nezavisni mediji i nevladine organizacije sve češće su se nalazili na meti. Politički akteri bili
su izvor targetiranja u 12% zabeleženih slučajeva tokom prve nedelje posmatranja, dok je taj udeo
porastao na 49% u poslednjoj nedelji monitoringa (od 16. do 22. oktobra).

Nezavisni mediji i nevladine organizacije sve češće na meti

Mediji su tokom ovih mesec dana targetirani 117 puta, od toga čak 91 put tokom poslednje posmatrane
nedelje, a nevladine organizacije bile su na meti ukupno 51 put. U najvećem broju slučajeva to je bila
televizija N1, zatim Nova, ali i BIRN, Danas, Vreme, Radar, Dojče vele i drugi, kao i Nezavisno udruženje
novinara Srbije. Ovi mediji su u gotovo svim zabeleženim slučajevima etiketirani kao „tajkunski”,
„blokaderski”, a povremeno i „antisrpski”.
Organizacija CRTA, koja već deceniju prati izborne procese u Srbiji, bila je ubedljivo najčešća meta među
nevladinim organizacijama. Tokom druge nedelje monitoringa (od 2. do 8. oktobra) targetirana je u
svakom šestom zabeleženom tekstu ili TV prilogu, a iste nedelje optuživana je i da je „kriminalna
organizacija”, uz zabrinjavajuće pozive da joj treba „zabraniti rad”.
Televizija N1 targetirana je 68 puta u toku poslednje nedelje monitoringa, u svakom četvrtom
zabeleženom slučaju. Nakon što je ova televizija odbila da listu Ujedinjena Srbija u okviru njihovo

programa predstavlja Aleksandar Vučić, zahtevajući da lista pošalje drugog kandidata ili kandidatkinju,
kontinuirano je u gotovo svih posmatranim medijima poređena sa nacistima.

U medijima dominantan jezik nasilja
Narativi o onima koji se u medijima predstavljaju kao politički protivnici ostali su gotovo identični od
početka našeg monitoringa, a isto važi i za jezik koji se koristi protiv njih. Centralni narativ je onaj o
navodnom „nasilju blokadera”.
Studentska lista i njeni podržavaoci, kao i građani i građanke koji su učestvovali na protestima nakon
pada nadstrešnice u Novom Sadu, često se predstavljaju i kao neodređeni politički neprijatelj. Analizirani
portali opisivali su ih samo kao „blokadere” ili povremeno „opoziciju”, a zatim dodavali etikete i optužbe,
nazivajući ih nasilnicima i tvrdeći da spremaju „nasilno preuzimanje vlasti na ulici”. To je kulminiralo
tokom poslednje nedelje posmatranja.
Osim kontinuiranog ponavljanja grubih i ekstremnih izraza koji u korenu sadrže „krv”, „rat” i „teror”, a
koji kod publike mogu izazvati snažna osećanja, pre svega straha, posmatrani portali i televizije kulturu
nasilja gradili su i kroz manje upadljiv militaristički diskurs.
Mladi su u nekoliko tekstova nazivani „topovskim mesom”, međusobne nesuglasice opozicionih aktera
opisivane su kao „rat do istrebljenja”, a predizborne debate komentarisane su kao fizički obračuni, uz
reči kao što su „patosiranje”, „nokaut”, „demontiranje”, „razbucavanje”, „urnisanje” i „razbijanje na
atome”.
Metodologija
Od 25. septembra do parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar 2026. godine, Institut za medije i
različitosti – Zapadni Balkan beleži svaki tekst objavljen na posmatranim portalima i svaki prilog u okviru
centralnog informativnog programa na posmatranim televizijama koji sadrži neki oblik političkog
targetiranja, etiketiranja ili štetnih narativa usmerenih protiv političkih aktera ili onih prikazanih kao
politički protivnici. Posmatrana su četiri portala – Informer, Alo!, Kurir i Večernje novosti, a od 2. oktobra
i tri televizije – Pink, Prva i Radio-televizija Srbije (RTS). Za svaki pojedinačni slučaj analizirano je ko je
meta, a ko pokretač ovih narativa, kao i kakav je jezik korišćen.
Ovaj monitoring zasnovan je na metodologiji Mreže za izveštavanje o različitosti u monitoringu govora
mržnje i štetnih narativa u medijima u Srbiji i regionu, koji Institut predvodi od 2021. godine.