LESKOVAC
Aktivisti Studentskog pokreta „Studenti pobeđuju” u Leskovcu povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu položili su venac na Spomenik neznanom junaku u Gradskom parku. Okupljenima se tim povodom obratio Andreja Čvorović podsetivši da je 11. novembra 1918. godine u 11 časova utihnulo je oružje na Zapadnom frontu.
– Posle četiri godine ratovanja, smrti i razaranja, nastupilo je primirje. Taj trenutak obeležavamo i danas. Ali, tog dana su prestali pucnji, ali i nisu prestala stradanja. Preživeli su se vraćali u svet u kojim više nije bilo mnogih koje su voleli. U opustošene gradove i sela, u živote koje trebalo iznova započiti. Mir je tek trebalo izgraditi, tako da, možda, upravo u tome treba tražiti najdublji smisao. Danas stojimo pred spomenikom ljudima koji su stradali za oslobođenje naše zemlje. Naučili smo da pred spomenicima stojimo mirno, da položimo cveće, da govorimo o hrabrosti i žrtvi. Ali, jesmo li se ikada zapitali da li bi ljudi čija su imena uklesana u kamen više želeli da pamtimo njihovu smrt ili da razumemo vrednost života kojim je oduzet? Istorija nas je često učila da u ratovima prepoznajemo pobednike i poražene. Mnogo ređe nas je učila da prepoznamo čoveka. Čoveka koji je, pre nego što je postao vojnik, oslobodilac ili ime na spomeniku, imao svoj život. I, koji je, verovatno, želeo ono što želemo i mi. Da živi, da se vrati kući, da ne strahuje za one koje voli. Zato nas Dan primirja obavezuje na nešto više od sećanja. Bio je dogovor da se prekinu ubijanje. Ali nijedan potpis nije mogao da garantuje da će ljudi prestati da stvaraju neprijatelje. Da će se osloboditi mržnje i da će naučiti da svoje razlike rešavaju bez nasilja. To je ostao zadatak generacija koje su došle posle rata. To je i naš zadatak. Jer mir nije stanje u kojem više nema pitanja. Naprotiv, mir bi mogao da bude upravo mogućnost da se pitanja slobodno postavljaju, da se o njima raspravlja bez straha, i da se sukobi razrešavaju bez ponižavanja i uništavanja drugog čoveka. Možda zato, pred spomennikom, treba da sačuvamo jednu važnu razliku. Postoji tišina kojem poštujemo mrtve. I postoji tišina kojem izneveravamo žive. Prva je izraz sećanja, druga može postati oblik pristajanja – podvukao je Čvorović.
(Kraj) IS/AS