Pokušajte da se setite poslednjeg dana koji nije bio prepun obaveza, ljudi koje treba da vidite i mesta na koja treba da odete. Da li je to bilo juče? Tokom protekle nedelje? Ili toliko davno da se više ni ne sećate?
Za mnoge od nas savremeni život može da izgleda kao niz užurbanih dana koji se smenjuju jedan za drugim.
U novom radu, objavljenom u časopisu „Bihevioralne nauke“ (Behavioral Sciences), naučnici iz institucija u Singapuru analizirali su prethodna istraživanja i teorije kako bi izneli sledeći argument – naš brzi napredak kao vrste doveo je do toga da naša tela i umovi više nisu u stanju da održe korak.
Kako prenosi Science alert, suština njihove pretpostavke glasi ovako: ljudi su evoluirali kako bi živeli u malim grupama poznatih osoba i reagovali na neposredne, prepoznatljive pretnje.
Danas živimo u ogromnim zajednicama, neprestano smo povezani i suočeni s mnoštvom pritisaka koji se međusobno preklapaju i stvaraju pojačan osećaj konkurencije.
Ova „evolutivna neusklađenost“ dovodi do značajnih problema sa fizičkim i mentalnim zdravljem, sugeriše nova studija – od gojaznosti do anksioznosti.
„Stres, usamljenost i anksioznost često se posmatraju kao lični problemi ili problemi povezani s načinom života, ali oni takođe mogu da odražavaju neusklađenost između okruženja u kojima ljudi žive i uslova za snalaženje u kojima su naši umovi i tela evoluirali“, kaže psihološkinja životne sredine Sara Čan sa Singapurskog univerziteta za tehnologiju i dizajn (SUTD).
„To znači da ne bi trebalo da razmišljamo samo o otpornosti pojedinaca već i o načinu na koji su gradovi i zajednice projektovani.“
Istraživači navode da su naši instinktivni odgovori usavršavani tokom stotina hiljada godina evolucije, ali da ne funkcionišu jednako dobro u savremenom okruženju koje se razvilo tokom proteklih nekoliko vekova.
Na primer, pre pojave interneta bilo je lakše razumeti sopstveni položaj u grupi. Sada se neprestano upoređujemo s dugim spiskom prijatelja, rođaka, poznatih ličnosti i neznanaca.
„Konkurencija nije nova, ali savremeni život može da učini da ona deluje neprestano“, kaže istraživački psiholog Hoze Jong sa Univerziteta Džejms Kuk u Singapuru.
„Evolutivna perspektiva može da pomogne u objašnjavanju zašto ljudi tako snažno reaguju na poređenje i strah da će zaostati, čak i kada ti signali dolaze od neznanaca ili sa ekrana, a ne iz male društvene grupe.“
Tu su zatim i kumulativni efekti problema kao što su klimatske promene, globalne pandemije, ekonomska nestabilnost i tehnološki poremećaji, poput razvoja veštačke inteligencije – nešto što istraživači opisuju kao „polikrizu“.
„Ovi događaji – od velikih globalnih potresa do njihovih psihosocijalnih posledica – sve češće se prepoznaju kao međusobno povezani na način koji uzajamno pojačava njihovo pojavljivanje“, pišu istraživači u objavljenom radu.
|
„Na primer, rast troškova života i sve veća ekonomska nejednakost – pogoršani finansijskim krizama i događajima kao što je pandemija kovida 19 – povećavaju nesigurnost ljudi u pogledu finansija i društvenog statusa. To ih zatim podstiče na postupke koji dovode do sagorevanja, smanjenja prosocijalnog ponašanja i dodatne nesigurnosti, stvarajući povratne sprege koje pojačavaju konkurenciju u društvu i doprinose ekonomskoj stagnaciji ili padu.“
I prethodne studije bavile su se ovim idejama, ukazujući na to da život u prenatrpanim gradskim sredinama čini da se naša tela osećaju kao da su neprestano izložena napadu, kao i da savremena kultura zapravo nadmašuje faktore životne sredine kada je reč o uticaju na našu vrstu kroz evoluciju.
Istraživači su svoj koncept nazvali Hipoteza društvene evolutivne neusklađenosti i konkurencije (SEMCH) i smatraju da bi njegovo bolje razumevanje moglo da pomogne u suočavanju s nekim od psiholoških problema našeg vremena.
Postoje i posledice po projektovanje gradova i urbanih sredina. Prostori mogu da budu osmišljeni tako da deluju manje prenatrpano i opterećujuće, a korišćenje prirodnih prostora i zelenijeg okruženja predstavlja očiglednu polaznu tačku.
Isto važi i za digitalne prostore. Istraživači ne tvrde da bi trebalo da poništimo digitalni napredak, već da bi digitalna okruženja trebalo osmisliti tako da smanjuju osećaj konkurencije umesto da ga podstiču.
Istraživači sada žele da neke od ovih ideja budu proverene u daljim studijama – kroz testiranja u stvarnim uslovima koja bi pokazala kako naše okruženje utiče na naše blagostanje.
„Moramo da osmislimo intervencije koje će delovati u skladu s našom evolutivno oblikovanom ljudskom prirodom, umesto protiv nje“, kaže Jong.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Bihevioralne nauke“
Fotografija generisana uz pomoč veštačke inteligencije