LESKOVAC

Đorđe Stanković, narodni poslanik Narodnog pokreta Srbije razgovarao je sa građanima u Leskovcu. Kaže da je iznenađen svestranošću građana s kojima je kontaktirao.

-Sve teme su bile na stolu, od puteva blizu Leskovca ili Vlasotinca, jer smo imali i ljude koji su ovde bili iz Vlasotinca, preko tema koje su vezane za građevinu i infrastrukturu, do tema koje su imale veze i sa firmama koje su privatizovane još 90-ih, i šta će biti sa ljudima koji nisu dobili otpremnine. Imali smo i teme koje su usko vezane za Leskovac, za život ljudi u gradu i na selu, tako da smo pričali bukvalno o svim temama. Ja sam odmah rekao da nisam došao kao predstavnik Narodnog pokreta Srbije ili opozicije, vać kao narodni poslanik koji želi da priča sa svim građanima i da želim pre svega da čujem njihove probleme. Mi ćemo verovatno za koji dan imati sednicu skupštine Republike Srbije na kojoj je važno i da se čuje koji su problemi ne samo u Beogradu ili na nekom nacionalnom nivou, nego i teme iz Jablaničkog i Nišavskog okruga.

NNR: Koliko je moguće rešiti te probleme. Pomenuli ste privatizovane firme i otpremnine. Od tada do danas je prošlo skoro 30 godina. Ako niko nije do sada rešio taj problem, kako da verujemo da je moguće da će sada biti rešen?

Stanković: Odlično pitanje. Poenta je u prioritetima. Dali ova država ima prioritete da nešto reši ili da jednostavno preživli da neko, dok je još na vlasti, zaradi negde u smislu provizija i svega što znamo da rade i grade… Mi imamo jedan veliki projekat koji se zove EKSPO, na kome je planirano ulaganje između 10 i 14 milijarde evra, što je neka petina budžeta Republike Srbije. Zbog toga trenutno mnogo toga trpi, a u novembru i decembru se mnoge infrastrukturne stvari nisu ni plaćale. Zato se sada šalju dopisi ministarstvima svih mogućih sfera da se negde budžet za prosvetne radnike odvoji, a znamo da bi lako mogla da se odvoje ta povećanja, samo da se ne grade neke stvari koje su nepotrebne, kao EKSPO. Ali, kad pominjemo ta preduzeća i dugovanja stečajnih postupaka koja su se desila, mi smo u Nišu, baveći se tom temom, ustanovili da se radi o sumi od oko 500 miliona evra, odnosno to su sva dugovanja prema radnicima. Jeste velika suma,  ali je to, recimo, polovina sume koja će se dati za izgradnju nacionalnog stadiona, koji teško da će tim našim građanima biti potreban. Zaista je važno da se te stvari reše pre nego što ti ljudi zaborave da postoje ta dugovanja, a s obzirom da su to stariji ljudi, neki od njih su u međuvremenu i umrli. Tu imamo i borce i još nekih nepriznatih, da tako kažem, kategorija. Borci, recimo nemaju zdravstveno osiguranje, iako po nekom zakonu donetom 2006. godine i 2017. godine to imaju zagarantovano. To osiguranje oni imaju, ali pritom moraju da plaćaju određeni porez. Naša vlast je napravila sve da suštinski postoji na papiru, ali kada neki korisnik počne to da koristi, onda shvati da postoji neka fusnota ili nešto što mora da plati. To moramo da pominjemo u skupštini, ali ne možemo da čekamo da ova vlast to usvoji. Oni imaju svoje koruptivne interese, neke projekte koje žele da realizuju, a ovo što se dešava na ulici je jedna glasna revolucija, znak da ovoj vlasti dolazi kraj i to verovatno ove godine. Zato moramo da budemo fokusirani i spremni da kada dođemo u poziciju da ove probleme rešavamo, da imamo stručne ljude koji će ih rešavati. Ovo što se dešava na ulici je jedna veličanstvena stvar, a to je udruživanje svih svih građana. Ne samo studenata, nego i advokata, prosvetnih radnika, poljoprivrednika… Opozicija treba samo da ih podrži, a ne da se gura u prve redove. Dešava se nešto što je, očigledno, odavno trebalo da se desi.

NNR: Tvrdite da je neminovna promena vlasti. To znači da neko iz opozicije pobedi na izborima. Činjenica je da naša opozicija je sve samo ne složna, jedni bojkotuju izbore, drugi idu na izbore. Gde je trenutno srpska opozicija, može li da prevaziđe svoje razmirice, da prestane da se bavi sobom i međuopozicionim odnosima?

Stanković: Ja mogu da govorim samo iz ugla Niša i situacije koju smo mi imali pre samo šest meseci, kada smo imali lokalne izbore. Niš je u imao 3.300 glasova više nego koalicija koja predstavlja vlast, odnosno mi smo u Nišu pobedili vlast ne samo po broju glasova, nego i broja mandata. Ali, kontrola svih nivoa vlasti, pa i policije i pravosuđa je dovela do toga da oni svoje mandate prepišu sebi, odnosno da postoji taj jedan mandat više u korist SNS-a i vlasti. Ali, da nije bilo bojkota verovatno bi ta pobeda bila ubedljivija i to se ne bi desilo. To je i neka vrsta nauka za sve što će se desiti u budućnosti, da nikad više opozicija ne sme da bude podeljena. Mi moramo svi zajedno da budemo na izborima, nije važno u koliko kolona. Važnija je funkcionalna opozicija, a ne ona koja će sada da bude jedinstvena, pa da se sutra rasturi i da veća tema bude zašto smo se rastali nego zašto smo se sastali. Neka ljudi imaju mogućnost izbora prema svojim afinitetima, da većinski budu za opoziciju, a da onda ta opozicija napravi neku novu vlast. Verovatno će biti turbuletnan period, ne treba imati velika očekivanja prve godine neke nove vlasti, naročito posle 12 i više godina torture i autokratije. Mora da se uradi jedna vrsta reseta sistema, da se sagleda šta je rađeno, a onda da se napravi vizija i koncept šta ćemo raditi u budućnosti. Ako propustimo sledeću šansu, kada se bude desila, i izgubimo državu, mislim da ćemo teško dobiti novu. Kada su se desile promene 2000. godine smo tu šansu propustili, možda su Đinđić i njegova vlada prebrzo išli u reformisanje države za ovo društvo.

INCIDENT U SKUPŠTINI INTERES VLASTI

NNR: Da li na sledećoj sednici republičke skupštine možemo očekivati ponovo one nemile sednice, kada je došlo gotovo do masovne tuče među poslanicima?

Stanković: Kao predstavici opozicije vi upijate energiju onoga što se dešava na ulici. Činjenica je da postoji puno nepravde i mi sa tim osećajem odemo na sednicu skupšine. Ali, slažem se sa jednom činjenicom. Mnogo je bolje sve te stvari izneti verbalni i retorički i za vreme govora u skupštini nego fizički, jer time šaljemo poruku da se stvari mogu rešiti dijalogom. Na žalost, to se prošli put desilo, ali moram da kažem i ne zbog Narodnog pokreta Srbije i organizacija koje su bliske nama, nego se desilo zato što je to vlastima trebalo. Ja ne mogu personalno da definišem ko je tačni gde i zašto to izazvao, ali vlast je imala najveći interes da do govora u skupštini uopšte ne dođe. Mi bi u protivnom imali sedam ili osam dana imali prostor da pričamo o svim njihovim koruptivnim radnjama. Bilo je predloženo za glasanje 70 zakona, među njima Zakon o nuklearnoj energiji i elektranama. Na žalost, mi smo kao poslanici, ali i građani bili uskraćeno da čujemo sve te stvari. Ovoga puta, govorim u ime Narodnog pokreta Srbije, mi želimo sednicu na kojoj će građani moći da čuju šta se dešava na ulici, šta se dešava u Leskovcu i Jablaničkom okrugu, šta se dešava u Nišu, širom Srbije… Ako se dese određeni nemiri, mogu da kažem da to nije uradila prava opozicija, nego neka „pomoćna“ opozicija koja ima neku vrstu saradnje sa vlastima. Nadam se da takvih događaja neće biti, a ako ih bude mi ćemo stajati sa strane. Ne želimo da predstavljamo društvo niti budućnost koja će na taj način voditi državu, već da pokažemo ličnim primerom kako treba da se vodi Srbija.(kraj) IS/LJS