NIŠ

Samo tri dana nakon što sam na sednici Skupštine Grada, analizirajući Program
rada JKP „Medijana“ za 2026.god, postavila pitanja o radu, troškovima, uslovima i
veterinarskoj nezi i broju sterilisanih vlasničkih i napuštenih pasa i istakla neke od
žalbi na rad Prihvatilišta za napuštene pse na niškoj Deponiji, JKP „Medijana“ je
ekspresno, 26.decembra donela „Pravilnik o uslovima, načinu pristupa, kretanja i
postupanja na prostoru deponije i Radne jedinice „Zoohigijena“ kojim se faktički
zabranjuje pristup trećim licima, davanje informacija, snimanje i fotografisanje, kao i
bilo kakvo kretanje „van dozvoljenih zona“ Deponije i Prihvatilišta za napuštene pse.
Pozivajući se na „dobrobit životinja“, „zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine“
a istovremeno tretirajući napuštene pse kao komunalni otpad, ovim se aktom
Prihvatilište „Zoohigijene“ pretvara u zabranjeni prostor za građane Niša ( „treća
lica“, čl. 12) a posebno za one dobre ljude koji bi želeli da ovim nesrećnim životinjama
ponude dom. I JKP Medijana i njena radna jedinica Zoohigijena su JAVNA a ne tajna
preduzeća, finansiraju se našim novcem, pa građani Niša, i posebno ljubitelji
životinja imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac, da li napušteni psi imaju
adekvatnu negu, ishranu i veterinarsko lečenje za novac koji se svake godine izdvaja.
Budžetom za 2025.god. niško Prihvatilište je finansirano sa 92, 5 miliona dinara
(578,7 hiljada evra) dok je za 2026.god. Odlukom o budžetu za tzv „unapređenje zaštite od
zaraznih i drugih bolesti koje prenose životinje“ sa indikatorom „broj uhvaćenih i
zbrinutih pasa i mačaka lutalica“ za troškove pasa u niškom „Prihvatilištu predviđeno
106, 1 mil. dinara (899 hiljada evra). Da li je ovoliki novac otišao na dobrobit
napuštenih životinja? Očito nije, jer bi bio transparentno prikazan svaki trošak.
Nekada uzorno Prihvatilište, postalo je „zabranjena zona“ psećeg komunalnog otpada, bez
obzira na fotografije moderne veterinarske ambulante, ili slike novogodišnje jelke
pored koje se slikaju pretužni napušteni psi.
Novi Pravilnik očito treba da od javnosti sakrije uslove u kojima nesrećne
životinje žive, uprkos novcu koji se za njihovu zaštitu odvaja. Pravilnik JKP „Medijana“
suprotan je brojnim imperativnim normama Zakona o dobrobiti životinja, koje predviđaju
da službe lokalne samouprave tj. zooohigijene moraju da sarađuju sa građanima i
udruženjima i da zajedno brinu o životu, zdravlju i dobrobiti životinja (čl.3.st.2) kao i da
je dužnost svakog građanina da spreči i prijavi nadležnom ministarstvu i MUP-u sve oblike
zlostavljanja životinja (čl.3..st.3.). Pravilnik krši Zakon ne samo zato što ne omogućava
da bar određenih dana u nedelji građani mogu slobodno da dođu u prostor Prihvatilišta,
već to mogu samo na osnovu „pisanog zahteva, prethodnog odobrenja, evidencije ulaska i
izlaska i obavezne pratnje“ (čl.12 Pravilnika), već se pravo na posetu prihvatilišta
ograničava i društvima za zaštitu životinja , i to samo u pratnji i na „zahtev, u jasno
određenom terminu“, iako društva za zaštitu životinja imaju ne samo pravo već i obavezu
da aktivno rade na obezbeđenju dobrobiti životinja (čl.74 Zakona). Ovim Pravilnikom
Prihvatilište je dobilo i tretman kazamata u koji se ulazi samo sa dozvolom, i sme da se
vidi samo što uprava odredi.

Iako je početkom prošle godine, osnovana Radna grupa za rešavanje problema
napuštenih pasa, i u njen sastav ušli svi koji su hteli da se ovim problemom bave, i pored
brojnih sastanaka i planova, i pored toga što je Grad obezbedio sredstva za besplatnu
sterilizaciju, čipovanje i dehelmentizaciju i vakcinisanje pasa, nije se došlo ni do
Kampanje odgovornog vlasništva, kao ni do ispitivanja problema „lažnih prijava“ ujeda i
naplate milionskih iznosa od Grada. Novac za sve aktivnosti koje je Radna grupa trebala da
realizuje, predviđene Akcionim planom i CNR programom (steriliši, vakciniši, čipuj)
za smanjenje broja od 3000 napuštenih niških pasa, vraćen je u budžet.
Dok sve više zemalja napuštanje pasa kriminalizuje, poput Francuske koja svakog
ko izbaci psa iz kuće kažnjava novčanom kaznom od 45 hiljada evra i kaznu zatvora od 3
godine, Grčke u kojoj je kazna za napuštanje životinje 50 hiljada evra i 10 godina zatvora,
dok je savremena nauka dokazala da životinje imaju emocije i temeljnim međunarodnim
pravnim aktima, poput Lisabonskog ugovora one tretiraju kao svesna i osećajna bića, a
napušteni indijski pas Aloka postaje svetski poznat učesnik marša za mir, u Nišu je
Prihvatilište „Zoohigijene“ zatvoreno za građane koji ga finansiraju, a njegovi
stanovnici će imati sudbinu „utihnulih jaganjaca“.
Tražim od veterinarske inspekcije (kojoj Pravilnik , čl.6.) nekim čudom nije
zabranio pristup Prihvatilišptu, da do povlačenja ovog nečuvenog akta, svakih deset dana
vrši kontrolu i o tome obevštava javnost, kao i medije da o broju, stanju i uslovima, brigi
i nezi pasa u niškom Prihvatilištu redovno izveštavaju javnost.
I pored milionskih iznosa koje Srbija dobija od EU, kao i pored miliona evra koje
privatni donatori iz zemlje i inostranstva uplaćuju za spašavanje, brigu i lečenje
životinja, broj napuštenih pasa u Srbiji je zbog neprimene postojećeg zakona postao
zastrašujući, po nekim procenama kreće se oko 300.000. Osnovni razlog ovolikog broja
napuštenih životinja je što one, a posebno psi, omogućavaju velike profite mnogim
akterima, i privatnim i javnim. Na prvom mestu po profitu je Kinološki savez Srbije koji
bez kontrole legala izda 60 hiljada rodovnika za rasne pse godišnje (40.000 izdatih
rodovnika u 2016.god, više od 350 kinoloških manifestacija godišnje – izvor sajt KSS),
neodgovorni i nekontrolisani odgajivači (u Srbiji, prema podacima KSS ima 4000
odgajivačnica, koje većinski nisu registrovane u Upravi za veterinu) Lovački savez Srbije –
najveći broj napuštenih pasa čine lovački psi i mešanci lovačkih pasa, dok na napuštenim
psima profitiraju i privatne kompanije, najčešće bliske vlasti, koje se prema Zakonu o
komunalnim delatnostima bave zoohigijenom, lokalne samouprave, koje nekontrolisano
troše novac iz budžeta, a životinje drže u tragično lošim uslovima i koruptivno koriste
javna sredstva, ali, paradoksalno i neka od društava za zaštitu životinja koja
nekontrolisano profitiraju na donacijama i na trgovini napuštenim psima.

prof. dr Tamara Milenković Kerković
Samostalni odbornik u Skupštini grada Niša