BEOGRAD
Da li slavimo Uskrs ili Vaskrs? Da li je pravilno reći “Hristos vaskrse” ili “Hristos voskrese”? Ovo su glavne ali ne i jedine jezičke nedoumice koje se tiču najvećeg hrišćanskog praznika.
Lingvisti tvrde jedno, crkveni autoriteti drugo, a i ljudi iz naroda imaju svoj stav po ovom pitanju. Da li ipak postoji pravi naziv za obeležavanje Hristovog vaskrsenja koji je imajuću u vidu našu istoriju i tradiciju prikladniji od drugih? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a u narednim redovima ćemo otkriti kako on glasi.
Stav lingvista
U svom “Rečniku jezičkih nedoumica” Ivan Klajn je tvrdio da je jednako pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Prvi oblik je uobičajen u narodnom jeziku, a drugi vuče korene iz crkvenoslovenskog jezika i više ga koristi sveštenstvo.
Crkvenoslovenski je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. To je bio književni jezik sve do reforme Vuka Karadžića. Do sredine 18. veka korišćen je srpskoslovenski, prema kome je pravilno reći Vaskrs. Nakon toga, međutim, u upotrebu ulazi ruskoslovenski, tj. dolazi do ruske redakcije staroslovenskog jezika, zbog čega su reči sve više počele da se izgovaraju na ruski način, sa slovom “o” u prvom slogu. Na taj način smo dobili: Voskresenije, voskresnuti, voskrese, piše Istorijski zabavnik.
U govornom jeziku “v” u rečima kao što su Vaskrs i vaistinu, postalo je “u”, pa tako danas većina kaže Uskrs i uistinu, umesto prethodnih oblika. S druge strane, ljudi će vam čestitati “Uskrs” sa rečima “Hristos vaskrse”, ali to nije ni prva ni poslednja nekonzistentnost u srpskom govornom jeziku.
Stav pravoslavne crkve
Mada mnogi pravoslavni sveštenici govore Uskrs, u crkvenom kalendaru stoji da pravoslavci slave vaskrsenje gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.
– Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs – objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.
Mnogi krive Srpsku pravoslavnu crkvu jer je dozvolila da se reč Uskrs ustali u govornom jeziku i nije dovoljno edukovala narod o pravilnijem obliku – Vaskrs. Drug pak tvrde da je “glavni krivac” obrazovni sistem posle Drugog svetskog rata u kome su svi učili srpskohrvatski jezik, prema kome je Uskrs naziv najvećeg hrišćanskog praznika.
Šta je onda pravilno reći?
Mada nećete puno pogrešiti ako koristite bilo koji oblik, pošto su i Uskrs i Vaskrs prihvaćeni u srpskom jeziku, ako vam je stalo da se u potpunosti držite tradicije Srpske pravoslavne crkve, pravilnije je reći Vaskrs i pozdravljati ljude sa “Hristos vaskrse” i otpozdravljati sa “Vaistinu vaskrse” kada se na ovaj dan susretnete s njima.
Inače, na jugu Srbije je još uvek prisutan i treći naziv za najveći hrišćanski praznik – Veligden.
Izvor: Istorijski zabavnik