LESKOVAC

Šta je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao o zgradi u parku kod vile Pepeljuga na sednici Skupštine grada.

Na sednici Gradskog veća Grada Leskovca održanoj 13.7.2010. godine doneta je odluka o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta na KP 5852/10 i KP 5852/17, odnosno na tzv. lokaciji „Pepeljuga“ u ulici Učitelja Josifa. Istom odlukom je formirana komisija za sprovođenje oglasa o javnom nadmetanju. Ona je sprovela oglas o javnom nadmetanju za otuđenje zemljišta u javnoj svojini. Neki novinari koji sada vrlo često pišu o tome, a ja vam kažem, navedeni oglas je objavljen u listu „Nova Naša reč“ 30.12.2011. godine i za ono što je odbornik Zdravković ovde izneo mogu samo da kažem bravo i svaka čast, jer ni jednog trenutka nije ubacio politiku i pokušao je da bude nepristarasan i zna da su neki drugi ljudi učestvovali u svemu ovome.

Ja ću od početka do kraja taksativno da nabrojim šta se dešavalo, kao i šta se sada dešava. Na oglas o javnom nadmetanju su se pojavila dva ponuđača na osnovu čega je komisija za sprovođenje oglasa utvrdila da je ponuđač Aleksandar Čogurić iz Leskovca izlicitirao najveću cenu. Da li je adekvatna ne znam, ali je bila po zakonu, 4.501.356 dinara. U to vreme su, podsećam, mogle da rade tri firme u Leskovcu, Steva „Crna Trava“, Čogurić i produkt Pečenjevce.

…skupštini Grada Leskovca koja je održana 9. marta 2012. godine, opet u vreme kada smo mi bili opozicija, doneto Rešenje o otuđenju navedenog neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini najpovoljnijem ponuđaču, a to je Aleksandar Čogurić iz Leskovca, radi izgradnje poslovnog stambenog objekta. Shodno odredbama rešenja skupštine Grada Leskovca zaključen je ugovor o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta  sa Aleksandrom Čogurićem za cenu od 4.501.356 dinara. Navedeni ugovor je overen kod Osnovnog suda 21.3.2012. godine, opet u vreme kada smo mi bili opozicija. Građevinska parcela za otuđenje formirana je na osnovu Plana detaljen regulacije za blok 8, Službeni glasnik Grada Leskovca br. 4/10, iz čega se vidi da je parcela formirana 2010. godine, kada mi nismo bili nosioci odgovornosti. Prema planiranom stanju u skladu sa kojim je zemljište otuđeno namena prostora je više porodično stanovanje i centralni sadržaji. U postupku izrade i usvajanja plan je prošao potpuno zakonom predviđenu proceduru za razliku od nekih drugih objekata. Izmene Plana regulacije su se kasnije dešavale, 2014. i 2019. godine, u naše vreme, ali tada se nije uticalo na tada određenu namenu i svojstvo zemljišta, navedena lokacija je preuzeta kao stečena urbanistička obaveza nastala realizacijom Plana detaljne regulacije za blok 8 u Leskovcu i ta lokacija nije bila predmet razmatranja niti promene nakon 2010. godine. Da smo bilo šta menjali rekli bi da je u pitanju politički revanšizam, da ne daju ljudima koji su kupili parcele da grade i zidaju, da se zna da je izvođač radova naklonjen drugoj političkoj opciji… Ništa nismo radili po tom pitanju, proverili smo i utvrdili da je zakonska procedura bila ispoštovana. Predmetne parcele su od tada do današnjeg dana promenile više vlasnika, i radi se o četiri vlasnika, a ne kao što piše i to se može videti i lako proveriti na osnovu istorijata. Prvi vlasnik Aleksandar Čogurić, „Viktorija inženjering“ drugi, „Rofiks“ Paraćin Popovac, možda nisam tačno izgovorio, „BM invest grup“ doo Leskovac, pretpostavljam da je to firma ovih sadašnjih vlasnika koju čine šest advokata, bračni par advokati, dva sina i snajke advokati, sve zajedno 100 godina rada. Ako mislite da šest advokata u jednoj porodici mogu da naprave pravni propust, ja u to nisam siguran. To je kancelarija isuviše iskusna, isuviše su to dobri advokati koji će da naprave grešku kada je u pitanju imovinsko-pravni zahtev ili da urade nešto što nije po zakonu.

Izgradnja višespratnog objekta na toj lokaciji u skladu je sa svim planovima višeg reda po hijerarhiji po važećim planskim dokumentima u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Sve gore navedene činjenice svedoče o tome da bilo kakav protest nije opravdan niti je utemeljen na bilo kakvim propisima i zakonima, jer je pre više od decenije, kada je odgovornost za rukovođenjem gradom imala neka druga politička opcija doneta je odluka o otuđenju po sada problematičnim uslovima. To što tadašnji investitor nije želeo ili nije imao para ili iz ko zna koji razloga, da pokrene projekat, već je sada firma „BM invest grup“ došla u posed iste u skladu sa propisima i planirala da započne izgradnju, još jedan je pokazatelj da Leskovac ide napred. Na svakom koraku se gradi, za razliku od tadašnjeg perioda kada je monopol imala samo jedna ili dve građevinske firme.

U građevinskoj sezoni se na gradilčištu kao što je ovo aktivira 27 različitih delatnosti (dobavljači materijala, ciglane, prozori, majstori, arhitekte, vodoinstalateri, elektroinženjeri, parno grejanje…). Svi ti ljudi zarađaju za život svojih porodica, ali i utiču pozitivno na poslovni ambijent u našem gradu. Sada nekoliko huškača lutaju gradom ne bi li pronašli neku temu koju će politizovati, a do današnjeg dana niko nije postavio pitanje niti je bilo kakva informacija bila ili zahtev da primim neku grupu građana ili predstavnike došla do mene, sve do ponedeljka tekuće nedelje kada sam na redovnom sastanku koji imam sa direktorima rekao da nijedan zahtev nije došao. Ako vi kao odbornik (OBRAĆA SE ZDRAVKOVIĆ) ne želite da idete tamo nepozvani, zašto bih ja išao nepozvan, kada neko drugi želi isključivo političku akciju da sprovede? E, onda su setili, pošto ide skupština, da to pokušaju i da pošalju neke dopise ka nama.

Neki se, navodno, bave borbom za prava građana i tu mislim na ljude koji se tamo sakupljaju, ali ne na one koji su zaista zainteresovani za taj deo. Proverite, videćete da 70% ljudi tu ne živi, kao što je gospodin koji je sa mnom išao u odeljenje išao da sakuplja potpise od stana do stana u naselju „Dubočica“, gde nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa ovim naseljenim mestom. Svi znamo da je privatna svojina neprikosnovena, da je Ustavom zajamčena i da njen imalac uživa apsolutno sva ovlašćenja, tako da može da radi s njom šta želi u granicama javnog poretka. U ovom konkretnom slučaju nikakav javni interes neće biti narušen planiranom izgradnjom, pa se grad ne može mešati u planirane građevisnke radove jer za tako nešto nema zakonskog osnova. Grad Leskovac je u dogovoru sa vlasnicima parcele, koji ponavlajm imaju puno zakonsko pravo da sa svojim zemljištem uz poštovanje propisa i procedure izgrade stambeni objekat i to prvi stambeni objekat u Leskovcu, ako ne grešim, gde planiraju 62 stambene jedinice i isto toliko garaža. Deset godina je tadašnji vlasnik Čogurić to mogao da radi i on to nije radio. Njihova je dobra volja, a na moju inicijativu da o svom trošku na toj lokaciji koja se nalazi u blizini sporne parcele naprave prostorno pejzažni objekat javne namene na 765 kvadrata i sve opreme rekvizitima za igru i odmor. Predviđeno je adekvatno postavljanje dečjeg mobilijara sa tartan podlogom, tamponom zelenila, sa stazama za šetanje od behaton i prostorom za igru od eko-gume, dve klackalice, dve ljuljaške, dva tobogana, jedna penjalica, četiri klupice za odmor i tri kante za smeće. Znači ne radi se o uništenju mobilijara koji je ionako devastiran, koji bi takođe obnovili i postavili u toj okolini. Sa izvođačem ugovora sam potpisao Ugovor o donaciji 23.4.2021. godine, pre nego što je bilo ko u javnost izašao i rekao da je nešto sporno i u njemu je naznačeno da će investitor u ovaj prostor koji pripada gradu uložiti milion dinara, upravo na ovom igralištu gde sam pobrojao šta će sve biti postavljeno.

Znači, ne uništava se dečiji mobilijar, koji je, da vam kažem, više bio opasnost da se deca povrede nego mesto za igru. Tek se sada nešto aktivno dešava, jer su se setili da može da bude problematično. A pri tome, za „Pepeljugu“ o kojoj se toliko priča, odgovorno tvrdim da svi koji žive u tom kraju, da je to bilo stecište narkomana, najružnijih stvari infektivnih bolesti. I dandanas tako izgleda. I kako je moguće da za deset godina nikome nije zasmetala podloga za infektivne bolesti, naročito u vreme korone, a sada odjednom nekome to smeta?