BEOGRAD
Organizacije civilnog društva pozdravljaju izveštaj Evropske komisije o Srbiji
za 2025. godinu koji po prvi put izričito potvrđuje ono što već znamo –
ozbiljno nazadovanje demokratije, ljudskih prava i sloboda, kao i dugotrajan
zastoj u procesu evropskih integracija.
Nakon niza prethodnih izveštaja u kojima je Komisija konstatovala odsustvo
napretka, u dokumentu objavljenom u utorak, 4. novembra, govori se o
nazadovanju (“backsliding”) u oblasti vladavine zakona i osnovnih prava.
Najzad, po prvi put je direktno označen izvor antievropskog raspoloženja
građana Srbije, koje potiče od najviših političkih predstavnika i širi se putem
prorežimskih medija.
Kontinuitet u urušavanju ljudskih prava i vladavine prava
Komisija izričito navodi da su tokom studentskih i građanskih protesta u Srbiji
u proteklih 12 meseci zabeleženi slučajevi prekomerne upotrebe sile, nasilja
nad demonstrantima i novinarima, kao i primene zvučnog oružja za razbijanje
okupljanja, dok reakcija nadležnih institucija najčešće izostaje. U izveštaju se
ukazuje da predsedničko pomilovanje osoba osumnjičenih za napad na
studente i građane, predstavlja znak dubokog urušavanja vladavine prava i
podsticanje nasilja od strane najviših državnih zvaničnika.
Ovakvi postupci vlasti direktno podrivaju osnovna ljudska prava i
obesmišljavaju ustavne garancije.
Bez izborne reforme nema slobodnih i fer izbora
Evropska komisija konstatuje da Srbija nije sprovela ključne preporuke
OEBS/ODIHR-a i Saveta Evrope o izbornim uslovima. Institucionalne reforme koje bi omogućile fer i slobodne izbore ostaju blokirane, a politički prostor je
sužen zbog stranačke okupacije institucija i pojedinih medija. Parlament
funkcioniše pod punom kontrolom izvršne vlasti, bez suštinske rasprave i
kontrole vlade, dok se opozicioni i građanski glasovi marginalizuju.
Izmene izbornog zakonodavstva, uključujući i predložena rešenja za reviziju
biračkog spiska, nisu dovoljne bez spoljnog monitoringa i stvarne političke
volje za poštovanje zakona, naročito imajući u vidu nedostatak poverenja
društva u namere vlasti da obezbedi fer izbore u skladu sa najvišim
standardima.
Tehnologije kao sredstvo nadzora
Izveštaj Evropske komisije konstatuje da su u Srbiji zabeleženi slučajevi
digitalnog nadzora i zloupotrebe tehnologije od strane državnih organa.
Komisija posebno navodi pritužbe zbog upotrebe špijunskog softvera i
zloupotrebe forenzičkih alata protiv novinara i branitelja ljudskih prava, kao i
odsustvo institucionalne reakcije na takva kršenja.
Komisija u izveštaju podseća da osnovni preduslovi za primenu
biometrijskog video-nadzora nisu ispunjeni, odnosno da vlasti nisu dokazale
neophodnost i srazmernost upotrebe takve tehnologije, te da i dalje ne postoji
zakonski osnov za video-nadzor sa kapacitetima za prepoznavanje lica ili
drugih biometrijskih karakteristika.
Primena naprednih tehnologija za nadzor građana kao oblik pritiska na civilno
društvo predstavlja grubo kršenje prava na privatnost i slobodu izražavanja i
svedoči o trajnom odsustvu javne i parlamentarne kontrole nad radom
bezbednosnih struktura, upozorava se u izveštaju.
Nazadovanje medijskih sloboda
U delu izveštaja koji se odnosi na slobodu medija i izražavanja, Evropska
komisija konstatuje nazadovanje Srbije u odnosu na prethodnu godinu. I
pored izmena medijskih zakona 2023. godine, primena je selektivna, dok
regulatorno telo REM nije obezbedilo stvarnu nezavisnost niti delotvornu
kontrolu nad radom elektronskih medija. Od novembra 2024. godine Srbija je bez Saveta REM-a, što znači da ključni organ za sprovođenje zakona
praktično ne funkcioniše.
Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje je izražen, dok visoki državni
funkcioneri svojim izjavama o radu novinara dodatno doprinose atmosferi
pritiska i zastrašivanja. Broj napada na novinare je u porastu, uključujući
fizičke napade u prisustvu policije koja ih ne sprečava, te slučajeve primene
policijske sile prema novinarima, sprečavanja izveštavanja sa protesta i
policijskog zadržavanja novinara.
Dalja koncentracija na tržištu kablovskih operatora kroz kupovinu medija
sredstvima državnog Telekoma Srbije, uz isključivanje pojedinih medija iz
ponude, predstavlja očigledan primer suzbijanja medijskih sloboda pod
okriljem države. Zloupotreba tužbi protiv novinara i medija (SLAPP) sve je
učestalija, dok mehanizmi zakonske i sistemske zaštite profesionalnog
integriteta novinara ne funkcionišu. Komisija zaključuje da medijsko
okruženje u Srbiji ne obezbeđuje pluralizam ni uslove za slobodan rad, te da
ostaje zarobljeno političkim i ekonomskim pritiscima.
Represija nad civilnim društvom
Evropska komisija beleži intenziviranje napada na organizacije civilnog
društva, uključujući nezakonit nadzor, kampanje blaćenja, policijske pretrese i
pretnje. Tokom 2025. godine, više organizacija povuklo se iz vladinih radnih
grupa zbog odsustva suštinskog dijaloga kao i rastuće institucionalne
odmazde. Policijski pretresi i tabloidne kampanje protiv organizacija civilnog
društva i stranih partnera, uključujući one iz država članica EU, potvrđuju da
se prostor za građanski angažman sistematski sužava.
Takva praksa, prema zajedničkoj oceni organizacija potpisnica, znači da se
institucionalni okvir za učešće javnosti u donošenju odluka praktično gasi, a
formalne konsultacije pretvaraju u proceduralni dekor bez stvarnog dejstva.
Zaključak i zahtevi
Izveštaj Evropske komisije jasno govori da Srbija nikada nije bila dalje od
članstva u Evropskoj uniji. Politika represije i odsustvo stvarnih reformi
udaljava Srbiju od evropskog puta i vrednosti na kojima se temelji.
Društveno-politička kriza u kojoj se naše društvo nalazi usled nedostatka
političke volje za ispunjavanje studentskih zahteva dodatno doprinosi opštoj
društvenoj nestabilnosti. Novi izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da
demokratija u Srbiji danas ne stagnira, već se urušava pod pritiskom vlasti
Organizacije civilnog društva zahtevaju:
Slobodne i fer izbore uz punu međunarodnu podršku
Zahtevamo raspisivanje izbora koji će biti sprovedeni u skladu sa najvišim
demokratskim standardima i preporukama Evropske unije i OEBS/ODIHR-a, uz
prisustvo i punu podršku međunarodnih posmatračkih misija.
Zaustavljanje represije i obnovu zaštite osnovnih prava i sloboda
Zahtevamo da se bez odlaganja obustave svi oblici državnog nasilja nad
građanima, uključujući političku represiju, digitalni nadzor i zloupotrebe
pravosudnih postupaka u svrhe zastrašivanja. Neophodno je obezbediti
institucionalnu i pravnu zaštitu za novinare, aktiviste i organizacije civilnog
društva, uključujući efikasne istrage i procesuiranje svih napada i pretnji.
Zahtevamo obnovu ustavnih garancija prava na protest i slobode okupljanja i
izražavanja, bez odmazde i nasilja.
Aktivniju ulogu Evropske unije
Pozivamo institucije Evropske unije da se aktivno uključe u sprovođenje
demokratskih reformi i zaštitu osnovnih sloboda, tako što će ojačati
mehanizme uslovljavanja u procesu pristupanja, odnosno finansijsku pomoć i
izdvajanja iz EU fondova za državne institucije direktno usloviti merljivim
demokratskim reformama i konkretnim koracima ka uspostavljanju vladavine
prava.
EU treba da osnaži ulogu svoje Delegacije u Srbiji za praćenje prostora za
građansko delovanje i aktivnije reagovanje na slučajeve represije,
dezinformacija i manipulacija od strane vlasti, te da uspostavi poseban fond
za brzu podršku civilnom društvu i medijima pod pritiskom. Takođe je potrebno uspostaviti programe direktne saradnje sa univerzitetima, lokalnim i
građanskim inicijativama u Srbiji.
Pozivamo države članice EU da u bilateralnim odnosima sa vlastima u Srbiji
postupaju u skladu sa navedenim preporukama i nalazima aktuelnog
izveštaja Evropske komisije o odsustvu napretka. Ukazujemo na primer
Švedske, koja je nedavno obustavila finansije namenjene državnim organima
zbog rastuće korupcije i nedostatka vladavine prava u Srbiji.
Organizacije:
Autonomni Ženski Centar
Befem
Beogradski centar za ljudska prava
Civil Rights Defenders
CRTA
EUCRTA
Evropski pokret u Srbiji
FemPlatz
Inicijativa Mladih za Ljudska Prava
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Partneri Srbija
Polekol
RERI
SHARE Fondacija
Slavko Ćuruvija fondacija
SviĆe BAZA
Trag Fondacija
YUCOM