Srbi sa Kosova i Metohije jedini sa Zapadnog Balkana kojima trebaju vize za EU

PRIŠTINA

Jedini građani Zapadnog Balkana kojima trebaju vize za EU jesu mahom Srbi sa Kosova kojima je pasoš izdala Koordinaciona uprava. Ne zna se koliko je ostalo građana sa pasošem „drugog reda“ jer većina se do sada snašla.

„Čitav Zapadni Balkan je sada povezan sa Šengenskom zonom posredstvom vizne liberalizacije“, napisao je na mreži X u ponedeljak visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

Tada je na snagu stupila vizna liberalizacija za Kosovo, sedam godina nakon što je Evropska komisija to predložila.

U Borelovoj izjavi se, međutim, nije pronašla Ljubica S. iz Severne Mitrovice. Iako je rođena i živi na Kosovu i poseduje pasoš, ona će, bar još neko vreme morati da aplicira za vizu.

Ljubica je jedna od, pretpostavlja se, par hiljada građana na Balkanu koji su ostali bez vizne liberalizacije, jer poseduju samo srpski pasoš. I to onaj koji ne izdaje nijedna policijska uprava u Srbiji, već centralizovano telo srpskog MUP-a koje se zove Koordinaciona uprava (KU).

„Ne računajući građane Rusije i Belorusije, građani Srbije koji imaju pasoše KU jedini su stanovnici Evrope kojima nije dozvoljeno slobodno putovanje u zemlje Šengena“, kaže za DW Dragiša Mijačić, koordinator srpske Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

„Pasoši Koordinacione uprave se izdaju za građane Srbije koji imaju prebivalište na Kosovu. Oni nužno ne moraju živeti na Kosovu ili biti građani Kosova. Mnogi među njima su se odavno odselili sa Kosova, ali im je jedina adresa prebivališta ostala na tom prostoru“, objašnjava Mijačić.

Saga sa pasošima drugog reda

KU je oformljena avgusta 2009. uredbom Vlade Srbije u sklopu dijaloga EU i Srbije o viznoj liberalizaciji koja je na snagu stupila decembra iste godine.

Uslov Evropske komisije za preporuku za liberalizaciju viza za državljane Srbije bio je da izmeštene policijske uprave sa Kosova – za Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Prizren i tako dalje – više ne izdaju pasoše državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu, već da se ta nadležnost preusmeri na centralizovano telo.

Istovremeno, od Srbije je traženo da pooštri bezbednosne procedure za izdavanje tih pasoša koji su izuzeti iz bezviznog režima. Evropska komisija je tada strahovala od „ilegalne migracije“ sa Kosova.

Zbog toga su, tokom godina, mnogi kosovski Srbi – ali i Albanci, Romi, Goranci i drugi sa Kosova koji su državljani Srbije – pokušavali da prebivalište makar fiktivno prebace u neki od gradova u Srbiji i dobiju „normalne“ pasoše.

Ne mogu svi Srbi da dobiju kosovsko državljanstvo

Drugi pak vade kosovske pasoše. Ovo, međutim, nije opcija za Ljubicu, čiji otac Petar više godina bezuspešno pokušava da je registruje u kosovskom registru građana.

„Ona je usvojena 2000. godine i mi imamo rešenje srpskog Centra za socijalni rad koji nadležno kosovsko Ministarstvo ne priznaje, a sud odbija da overi, u strahu da će time priznati organe Republike Srbije na Kosovu. Otpusnu listu iz bolnice nemamo“, priča otac Petar S.

Bez registracije Ljubica ne može da dobije kosovsku ličnu kartu, pa ni pasoš, i nije jedina. Zbog nepriznavanja srpskih izvoda iz matičnih knjiga umrlih, rođenih i venčanih, kao ni sudskih odluka o razvodu ili rešenja drugih srpskih institucija, znatan broj Srba, Roma i drugih i dalje ne može da dobije kosovska dokumenta.

Bez kosovskih pasoša i bez vizne liberalizacije, za te ljude – kojima se tačan broj ne zna – jedina opciju ostaju upravo srpski pasoši koje izdaje KU. Tako oni ostaju jedina grupa na Zapadnom Balkanu koja nije obuhvaćena viznom liberalizacijom.

Koliko je tačno tih pasoša?

Pasoša KU je 2016. bilo izdato nešto preko 97.000, a srpski MUP od tada nije objavio nove podatke. Do danas je taj broj verovatno prepolovljen, jer se većina snašla pribavljajući mahom „pravi“ srpski pasoš ili, ređe, kosovski.

O tome koliko je pasoš KU danas redak govori i iskustvo Milice Radovanović iz Severne Mitrovice. Poslednjih godinu i po dana, sa pasošem KU je putovala u Poljsku, Holandiju, Nemačku, Belgiju i Grčku. Na aerodromu u Beču morala je da objašnjava zašto ima jednogodišnju grčku vizu kada niti živi, niti radi u Grčkoj.

„Objašnjavala sam službenici na pasoškoj kontroli da imam ‘poseban’ srpski pasoš i da mi je za ulazak u EU potrebna viza. Nisam stigla da završim rečenicu, njoj se upalila lampica, osmehnula se i rekla ‘Oh, sećam se ovoga. Tako je redak’. Onda je ushićena pozvala kolegu da mu pokaže uskršnje jaje koje je pronašla, nakon toga mi vratila pasoš i poželela srećan put“, priseća se Radovanović.

Evropska komisija je prepoznala ovaj problem i predložila viznu liberalizaciju za pasoše KU, obrazloživši da više ne postoji opasnost od ilegalne migracije, te da je mera u skladu sa politikom EU da što više ubrza proces približavanja zemalja Zapadnog Balkana.

Iako je Komisija predlog članicama EU i Evropskom parlamentu iznela još u novembru, o njemu se nije razgovaralo na samitu EU u decembru.

„Sledeća prilika je u martu, kada se očekuje usvajanje izmene regulative i prestanak diskriminacije ovih građana Srbije“, kaže Dragiša Mijačić.

Priština se opire

Slična očekivanja ima i Petar.

„Nadam se i verujem da će do te odluke doći u prvoj polovini ove godine. Pretpostavljam da sada nije doneta samo da bi se podstakli Srbi da u što većem broju uzimaju kosovske pasoše. Ne razumeju da je za neke to nemoguće“, navodi on.

U iščekivanju liberalizacije, kosovski MUP je u poslednje vreme izdao preko 287.000 pasoša. U opštinama na Severu, pretežno naseljenim Srbima, od avgusta do oktobra prošle godine izdat je 531 pasoš – odnosno preko 300 kosovskih pasoša više nego u istom period prošle godine.

Ovo se u prištinskim medijima tumačilo kao „masovno“ uzimanje pasoša od strane kosovskih Srba i pokazatelj većeg stepena integracije.

Isti argument iskoristila je i vlada Kosova, ali i dvadeseta nevladinih organizacija sa Kosova, koji su od Evropske komisije javno zatražili da ne dozvoli viznu liberalizaciju za pasoše KU, jer bi takva mera navodno sprečila dalju integraciju kosovskih Srba.

Takvoj oceni suprotstavile su se nevladine organizacije koje rade u srpskim sredinama na Kosovu i podcrtale da pravi problemi u integraciji leže u preprekama sa kakvim se suočava Ljubica S. Ona će verovatno pre dočekati viznu liberalizaciju pasoša KU, nego kosovski pasoš na njeno ime.

Izvor: Dojče vele

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare