LESKOVAC

Predsednik Košarkaškog kluba Zdravlje Igor Stojanović oglasio se saopštenjem za javnost u kome je navijačima predstavio troškove takmičenja u Košarkaškoj ligi Srbije. Najpre podseća da se Košarkaški klub Zdravlje uspešno takmičio u prvom i najvišem rangu takmičenja Srbije, KLS ligi, poslednje tri sezone. Kaže da su za prethodnu sezonu on kao predsednik kluba i uprava obezbedili smo dodatna sponzorstva i sredstva u iznosu od oko četiri miliona dinara (15% budžeta kluba), ali da, na žalost, ni to nije bilo dovoljno za opstanak. Podseća i da je sadašnji upravni odbor preuzeo klub nakon ispadanja iz druge u treću ligu (Prva Srpska liga) i ostavke Gorana Vukadinovića sa mesta predsednika kluba. Nakon samo jedne sezone u trećoj ligi ekspresno smo se vratili u drugu ligu i posle samo dve sezone takmičenja u njoj obezbedili plasman u prvu Košarkašku ligu Srbije (KLS) i tu ostali pune tri godine.

KOLKO PARA TOLKO MUZIKE

Kako izgledaju troškovi takmičenja postavlja se pitanje u saopštenju i nudi odgovor:

Klubu je za takmičenje u jednoj sezoni neophodno: 15 igrača pod profesionalnim ugovorom overenim kod notara, 2 trenera, 1 menadžer kluba, 1 sekretar, 1 ekonom, 1 fizioterapeuta, 1 kondicioni trener, 1 trener za mladje kategorije i da ne nabrajam dalje…Sve u svemu najmanje 22 profesionalaca koji moraju da žive 12 meseci od svojih primanja ako se bave samo košarkom a to je neophodno na profesionalnom nivou. Ako bi ti ljudi primali samo minimalnu propisanu zaradu države od 51.000,00 din sa porezom od 29.000,00 troskovi jednog zaposlenog iznose oko 80.000,00 dinara mesecno . Za 12 meseci je to skoro MILION DINARA godišnje za minimalnu platu jednog zaposlenog (jer ljudi moraju od te plate da žive cele godine).Pomnožite taj milion sa brojem profesionalaca (22 igraci, treneri …) i dobijete 22 miliona samo za minimalce za godinu dana. Mi smo prve sezone u KLS od Grada dobili 19 miliona, (bez rebalansa za početak takmičenja u septembru tih 19 miliona dobili smo u februaru sledeće godine) druge godine (ne sezone) 24, a sada u februaru 29 miliona za ovu treću sezonu.

Klub plaća i troškove sudija oko milion godišnje, kotizaciju takmičenja savezu od oko 500.000 godišnje, 13 putovanja autobusom preko 1,5-2 miliona godisnje, hranu na tim putovanjima, smestaj za igrače, karte i Fiba troskove registracije igrača, opremu, dresove, organizaciju 13 utakmica na svom terenu, obezbedjenje na utakmicama i još mnogo mnogo toga.

Da li smatrate da profesionalni sportisti i profesionalni treneri mogu da žive i da se profesionalno bave kratkotrajnom sportskom karijerom od minimalca koji je 50.000,00 dinara mesečno, pita dalje Stojanović i kaže da je tačno da su neki igrači primali vise od tog minimalca, ali i da ima igrača koji su primali i manje od minimalca na godišnjem nivou. Zato ovde pričamo o proseku. Zlonamerni uvek govore da su isplate ugovora u ratama u stvari mesečne plate jer žele da stvore konfuziju u javnosti. Igrači primaju godišnje ugovore u 6-8 rata i to nisu mesečne plate. Oni tim ugovorima obezbeđuju sebi platu za celu godinu koja traje 12 meseci. Ne može se u sportu prespavati leto kada ne primaju naknade.

Novo pitanje je može li klub sa ovim budžetom da se takmiči u prvoj Košarkaškoj ligi Srbije, gde Stojanović tvrdi da klub sa ovim budžetom nije za prvu ligu. I ovo što smo do sada radili bila je naučna fantastika. Igraćemo ligu koju možemo finansirati, gde neće biti profesionalizma. Druga liga je takođe zahtevna, pitanje je da li mi to shvatamo i kako shvatamo. Sportska javnost zaboravlja kako se do najviseg ranga stiglo, koliko smo samo pobeda ostvarili i da je klub preuzet iz Srpske lige, ali izgleda da se po starom dobrom običaju u Srbiji svi uspesi kratko pamte. Ne treba negativno komentarisati prvu sportsku neuspelu sezonu, ali naravno da treba nešto menjati i za to smo u klubu otvoreni za saradnju i za konstruktivne predloge i kritike.

Stojanović kaže da je godinama pokušavao da u Zdravlju igra što veći broj domaćih igrača, ter da je to večita tema kojim putem i kako to urediti. Imamo nekoliko škola košarke u gradu. Sam klub Zdravlje ima mlađe kategorije, ali tek od kadeta i oni se takmiče u ligama regiona. Mi smo svake sezone pa i ove imali 5-8 Leskovčana koji su kroz kvalitetan rad u klubu sticali reputaciju i sledeće sezone odlazili u druge klubove za mnogo veće ugovore nakon uspešne sezone u Zdravlju. Ti igrači su proizvod naših lokalnih klubova i naših sportskih stručnjaka koji se bave stvaranjem košarkaša, ali naši Leskovčani igraju i širom Srbije i Evrope, to je normalno. Svako bira da igra za više para, na višem ili nižem nivou od Zdravlja, otvoreno je tržište.

OSTAVKA

U ovom periodu, po Stojanovićevoj oceni najuspešnijem posle čuvene generacije Slobodana Mitića i fabrike Zdravlje, klub su vodili kao predsednik Igor Stojanović sa potpredsednikom Jovicom Arsićem, najpoznatijim i najuspešnijim košarkaškim trenerom iz Leskovca i sa još nekoliko članova upravnog odbora i sa skupštinom kluba u kojoj su čuvena imena leskovačke košarke Slobodan Mitić, Goran Vukadinović, Srđan Kalajdžić, Dragan Arsic, Ivan Zdravković, Srđan Matić, Siniša Stošić i drugi. Na mesto predsednika usmeno sam podneo ostavku i najavio povlačenje, ali ja, cela uprava kao i predstavnici Grada Leskovca zaduženi za sport, uveliko radimo na pronalaženju novog ambicioznog predsednika koji ce svojim doprinosom uspeti da se nosi sa zahtevima profesionalnog i savremenog načina vođenja sportskog kolektiva. Razgovori sa ljudima zaduženim za sport u gradskoj upravi Leskovca oko konsolidacije kluba još uvek traju u cilju nalaženja najboljeg rešenja. Grad je glavni finansijski oslonac kluba. Neizmerno smo zahvalni Gradu i gradonacelniku Cvetanoviću na razumevanju i na podršci koja je pružena u svim ovim prethodnim sezonama. Klub je pripremio izbornu skupštinu i čeka novo rukovodstvo.