BEOGRAD-LESKOVAC

Skupštinskom Odboru za zdravlje i porodicu stigla je predstavka doktora Ivana Nikolića iz Beograda koji traži da se zakonom zabrani upotreba roštilja na ugalj u registrovanim ugostiteljskim objektima i da se oni zamene električnim ili roštiljem na gas, zbog , kako se navodi ,sve češće pojave tumora debelog creva.

Mediji već dva dana rabe ovu vest ali niko nije objavio koje dokaze i istraživanja je rečeni doktor priložio uz ovu predstavku.

Ćumur se dobija sagorevanjem različitog vrsta drveta na specijalan način.

Veliki broj ćumurana je i na obroncima planine Kukavica, stanovnici sela na ovoj planini u specijlno iskopanim rupama proizvode ćumur od ostatka posečenog i dobro isušenog drveća.

Inače, pravi majstori roštilja kažu da bez ćumura nema ni dobre pljeskavice.

Zanimljivo je da niko do sada nije upozorio na , često, sumnjiv kvalitet mesa koji jedemo, i koje je puno aditiva i drugih susptanci ali se zato “krivica” našla u ćumuru.

Sam termin ćumur predstavlja tursku reč koja ima znacenje drveni ugalj. Ćumur se definiše kao gorivo koje predstavlja mešavinu organskih spojeva, od kojih ugljenik zauzima cak 90%. Nastaje razgradnjom različith vrsta drveta.

Pre svega ćumur je poznat po tome što daje toplotu uz veoma malo dima i plamena. Pored toga upotrebljava se i za izradu plinskih maski, filtera za prečišcavanje vode, izradu zubnih pasta, olovaka, a veliku primenu ima i u medicini.

Ćumur se koristi od davnina, a prvi tragovi ovog goriva potiču još od pre 30 hiljada godina kada se njime crtalo po zidovima pećine. Najveću primenu ćumur je imao tokom 18-og veka i to uglavnom kao sirovina.