Sirotinja je dobra samo kada glasa

BUKUREŠT

U Rumuniji je siromaštvo sveprisutno. Svako deseto dete u krevet ide gladno, četvrtina ljudi nema mokri čvor. Pa ipak, ni pred parlamentarne izbore ove nedelje se političari nisu ozbiljno bavili temom.

Život bez adrese – Steve i porodica ovde zvanično ne žive

Oko šest miliona Rumuna – trećina stanovništva – pogođeni su siromaštvom i društvenim izopštavanjem. Svako deseto dete na spavanje ide gladno. Dok u evropskom proseku dva odsto ljudi ima klozet u dvorištu, u Rumuniji tako živi četvrtina stanovnika.

Steve i njegova porodica doduše imaju kupatilo u kući, ali više nemaju tekuću vodi. Struju su razvukli od komšije iz susedne zgrade. Stara vila u centru Bukurešta je u stanju raspada – fasada se kruni, prozori su polomljeni i prekriveni kartonima, vrata su bez kvaka.

Ovoj porodici je neko barem poklonio malu peć koju sada loži petogodišnji unuk. Čak 45 odsto domaćinstava u Rumuniji se greje na drva, klipove kukuruza i sve što može da nađe.

Strah da ne zakucaju na vrata

Steve i četvoro dece zvanično uopšte ne žive ovde. Otkad se 1995. godine iz jednog sela na jugu zemlje doselio u Bukurešt, Steve nema zvaničnu adresu. Pokušao je da isposluje socijalni stan, ali to nije išlo jer nije prijavljen.

„U gradskoj upravi su me podrugljivo pitali zašto imamo toliko dece kad nemamo sredstava da ih podižemo. Odustao sam“, priča nam Steve. Sada se, kaže, samo plaši da policija ne bane u ovu ruiniranu kuću i oduzme mu decu.

Steve strahuje od policije

Irina Zamfiresku dobro zna taj strah. Ta aktivistkinja se već deset godina bavi lošim stambenim uslovima. „Iz socijalnih službi u pravilu ne dolaze onda kada nekome treba pomoć nego tek na dan iseljenja, kako bi ubedili ljude da napuste stanove“, kaže Zamfiresku za DW.

Šta sve Steve nije radio u životu, priseća se, ali još nikada nije imao ugovor o radu. „Radio sam na crno na građevini, postavljao crep, krečio… sve sam radio. Imao sam dnevnicu od 120 leva (oko 25 evra, prim. DW), donosio pare kući, kupovao namirnice da bismo preživeli dan. Kad nije bilo posla, živeli smo od ulice, sakupljali stare novine, flaše, bilo šta.“

„Ne plačem da bi se neko sažalio. Da nema dece, spavao bih na ulici“, kaže, sa suzama u očima.

Život u siromaštvu

Ništa se ne menja

Ove nedelje (6. decembar) Rumuni biraju novi sastav parlamenta. Zbog sveprisutnog siromaštva bi se moglo pomisliti da se sve stranke bave temom. Ali, upravo je suprotno. U partijskim programima i ekspozeima Vlada još od pada komunizma nema mesta za borbu protiv siromaštva. Glasovi se kupuju paketima sa hranom i sa par populističkih obećanja.

Pokoji političar ne može da porekne očajno stanje u zemlji. „U Rumuniji je siromaštvo katastrofalno“, kaže socijaldemokratski poslanik Petre Florin Manole, bivši savetnik u Ministarstvu rada. Siromaštvo se, kaže on, predstavlja kao greška onih koji su siromašni.

Liberalni kandidat za poslanika Sebastijan Burduja kritikuje socijalnu politiku dosadašnjih vlasti. „To polje su preuzeli političari koji pomoću socijalnih mera drže ljude u stanju stalne zavisnosti. Već tri decenije ismevaju te ljude i koriste ih kao biračku masu.“

Sebastijan Burduja kritikuje dosadašnje vlasti

To se smučilo i Steveu. „U parlamentu donose samo ludačke zakone kako bi ljudi poput mene završili u zatvoru umesto političara.“ Do sada je ovaj čovek svaki put glasao, ali ove nedelje neće. Kaže, ionako se ništa ne menja.

Izvor: DW

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare