Sava Dimitrijević: Dan kada ćemo se uspraviti ili kuda je odjahala avangarda radničke klase

LESKOVAC

  1. decembra su izbori!
    Ima dosta onih koji kažu – NEMA ZA KOGA DA GLASAM! A
    zatim dodaju – SVI SU ISTI. Ali, ne kažu ko su to SVI ISTI!.. Ne
    kažu, ali sigurno znaju da će, ako ne izađu da glasaju, svoj glas
    prećutno dati onima koji su već na vlasti i pored toga što su ISTI
    kao i ONI iz opozicije koja poziva sve građane da izađu na izbore i
    tako doprinesu da dođe do promena u društvu koje – tverde u
    opoziciji -sve više tone u zloupotrebama položaja, korupciji,
    čerupanju državnog i opštinskih budžeta zarad propagande vladajuće
    koalicije, blokadi pravosudnih i kojih sve ne vitalnih državnih
    organa…I tako dolazimo do pitanja na koje samo masovnim izlaskom
    na biračka mesta možemo dati odgovor na pitanje – kako su to SVI
    ISTI kad ovi što su na vlasti ne biraju sredstva da bi ostali na
    vlasti, a ovi drugi, za koje takođe kažemo da su Isti – žele promene u
    društvu zarad dobrobiti celog društva!
    Jesmo li, i ako jesmo – SVI ISTI! – u kakvom smo to raskoraku –
    moralnom, podaničkom, u ,,baš ma briga – nek si trljaju glavu, svi su
    oni lopovi i samo misliv na svoj džep, zar baš ja moram da se butam
    tamo kude mi nije mesto, nek se biju ako oće, kakve ja koristi imam od
    toga, za ovija koji su na vlas bar znamo kakvi su, a šta ga ja znam kakvi
    su ovija što se boriv da dođev na vlast – može da bude i gore od ovoj
    što je sad!
    Da li je moguće da ništa ne može da nas zabrine i
    pokrene da počnemo da mislimo: da ne želimo da
    budemo podanici bilo koje vlasti koja nas žedne
    prevodi preko reke i da olako prelazimo preko
    skupoća, opadanja standarda …
    Nekada vodeća KPJ vodila je brigu o radnicima,
    osnovu njenog programa i delovanja činila je borba za
    socijalnu i svaku drugu sigurnost radnika, njeno

znamenje bilo je i na zastavi oslikano – srp i čekić
zvezda petokraka. A da li neko od nas uopšte može da
se seti da je SPS – partija koja je ime svoje izvorne
partije promenila i odavno zaboravila na svoje
POREKLO – da li je SPS ikada javno podržala
radnike koji sada štrajkuju i da li su njeni ,,lideri’’
bili zajedno sa radnicima i seljacima koji protestuju
širom zemlje tražeći veća primanja i bolje uslove
rada…
Ima ona pesma DRUG TITO JAŠE NA ČELU
KOLONE! Učili smo je kao učenici … Drug
Tito,naravno, u toj pesmi i sada – još uvek jaše! Ali,
kuda je to odjahala AVANGARDA RADNIČKE KLASE
i jesu li to oni isti koji se sele iz jedne u drugu
koaliciju zarad vlasti – da budu ministri u vladi
bilo koje pobedničke partije! Je li to ona ista
,,avangarda radničke klase’’ – nazvana tako da bi se
znalo ,,ko kosi a ko vodu nosi’’ i koja se sada, a i uvek
kad su izbori, za glasove svojih članova i glasove
sirotinje bori tako što sirotinji, koja jedva
preživljava, deli pakete – brašno, šećer, zejtin i kao
božjacima daje po koju ,,crkavicu’’ da imajum čime deci da kupe hleb,
a da pri tom nema ni pomena da se, kao i onaj što jaše na čelu kolone –
bori za socijalnu pravdu u društvu i radnike ostavlja na cedilu da se
sami, kako znaju i umeju, bore za preživljavanje i tako ih prepustila
kapitalistima da ih cede do iznemoglosti u fabričkim halama…
Očito je, dakle, da je nekadašnja ,,avangarda radničke klaase’’
zategla dizgine u sopstvenom blagostanju na vlasti i zauvek odjahala u
istorijski nepovrat, a za sobom ostavila naslednike koji, umesto da
dele sudbinu radničke klase i bude motorna snaga i
pokretač radničkog bunta protiv teških uslova rada i
malih plata – gleda sopstvene interese i ko će na koju

funckiju. A svedoci smo i činjenice da lider
takozvane SPS, umesto da je s radnicima koji
štrajkuju pred fabričkim kapijama – zna i da zapeva
na prijemima stranih državnika, ambasadora i drugih
inostranih zvaničnika…
Po onom stihu čuvenog peskinak Jove Jovanovića Zmaja – pesma nas je održala – njojzi
hvala!
Rečju – kada nam je ,,svega dosta’’, da nam je ,,puna kapa
svega’’ pa i preko toga, kada nam je pripala muka od parizera
i lažnih obećanja – rešenje je jednostavno – 17. decembra
izađimo na izbore i GLASAJMO ZA SEBE! Nije nemoguće da
nam sine pred očima da ipak – NISU SVI ISTI! I uverimo
se – DA NI MI SAMI ne moramo više nikad da budemo oni
isti kada smo se saginjali, već smo se, dajući svoj glas onima
za koje mislimo da zavređuju naše poverenje – USPRAVILI!
Za nauk onima na vlasti da MI NISMO ISTI i kao nauk
bilo kojoj vlasti da vlast zavisi od nas, a ne mi od vlasti! I
verujem da ćemo tada prestati da govorimo da nemam za koga da
glasam i SVI SU ISTI- osim nas kada smo zajedno uz nas!
Sava Dimitrijević

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare