LESKOVAC
Ovogodišnji laureat nagrade koja nosi ime proslavljenog reditelja Živojina Žike Pavlovića za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu je Miloš Radivojević, reditelj i scenarista koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj kinematografiji.
Njemu je nagrada dodeljena na otvaranju 16. LIFFE.
Njegovi filmovi imali su i značajan odjek u svetu, ali uprkos bogatoj filmografiji on i dalje radi sa velikom strašću i žarom.
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na prvoj klasi filmske režije kod profesora Aleksandra Saše Petrovića 1966. godine. Bio je umetnički direktor Avala filma od 1987.-1990., predavač filmskog scenarija na Fakultetu dramskih umetnosti od 1999.-2005., a učestvovao je u formiranju majstorskih klasa režije od 1995. na nekadašnjem BK univerzitetu, a današnjem Univerzitetu umetnosti.
Za više od pola veka uspešne karijere režirao je 17 dugometražnih igranih filmova od kojih su mnogi postali kultna ostvarenja domaće kinematografije. Među njima su „Bube u glavi“, „Testament“, „Kvar“, „Snovi, život, smrt Filipa Filipovića“, „Dečko koji obećava“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Čavka“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Buđenje iz mrtvih“, „Odbačen“, „Kako su me ukrali Nemci“… Uradio je i dve serije za RTS – „Gore dole“ i „Žmurke“. Dobitnik je mnogih prestižnih priznanja. Primajući nagradu Miloš Radivojević je rekao da je bio u Leskovcu 1972. godine, na ondašnjem festivalu amaterskog filma.
„Posle 50 godina dobijam od svojih prijatelja i kolega ovu značajnu nagradu. Kada mi je Darko Bajić saopštio tu vest da sam dobitnik nagrade Živojin Pavlović, rekao sam da je srce počelo malo da mi preskače. Ono nije u nekom savršenom stanju, ali nije ni loše. Rekli su da mi srce preskače od sreće, ali u stvari ne, meni je malo srce preskočilo zbog osećanja odgovornosti i pomisli da ova nagrada predstavlja jednu tešku obavezu, da je to kao neki kredit koji niste do kraja otplatili. Ta nagrada me dovodi u situaciju da moram da napravim još neki film, da dokažem i onima koji misle da nisam trebao da dobijem ovu nagradu da sam je ipak zaslužio.“
Radivojević je dodao i da postoje mnogi umetnici koji su zaslužili da dobiju nagradu Živojin Žika Pavlović, te da se nada da, s obzirom da je u godinama, nije nagradu dobio zato što je neko rekao nemojmo da dozvolimo da čovek umre…
„Ja sam 65 godina na filmu. Bio sam deset godina pomoćnik režije Puriši Đorđeviću, zatim sam studirao na FDU u klasi profesora Saše Petrovića i bio pet godina kod nejga, a potom sam sam počeo da pravim filmove. Upoznao sam Žiku Pavlovića koji je pozvao Šijana i mene da osnujemo majstorske klase režije na Fakultetu umetnosti u Beogradu. Sa Žikom Pavlovićem nismo se mnogo družili, ali smo radili na toj školi 7-8 godina. Upoznao sam i većinu čeških đaka, slovenačkih, hrvatskih, bosanskohercegovačkih, crnogorskih, makedonskih, vojvođanskih režisera i glumaca, dakle upoznao sve te ljude i te predele. Ne mogu nigde da odem a da se ne nađe mesto gde sam nešto snimao. Neke moje filmove je publika volela da gleda, ali od nekih je i bežala. Većina mojih filmova je rasterivala publiku, ali ja sam ipak preživeo. Vidite šta znači posvećenost i upornost. Ja sam zapravo svoj život proveo u filmu. Ne znam šta se u životu događalo u međuvremenu, ali savršeno znam šta se događalo u filmu. Uspeo sam i da ogluvim i da opet gluv pravim filmove. Da je ovakav put prošao i magarac, i on bi naučio da pravi filmove.“
Radivojević je istakao da je od Žike Pavlovića naučio jednu kapitalnu stvar, a to je odnos prema istini i hrabrosti.
„Žika je moj učitelj hrabrosti i to je tajna i to je tačka na kraju ove rečenice, a ja se nadam ne i mog života.“
Festival je otvorio slovenački reditelj i predsednik žirija glavnog takmičarskog programa Damjan Kozole, koji je najpre rekao da je u Leskovac bio još davne 1982. godine.
„Bio je to puki slučaj, jer sam radio na Omladinskoj radnoj akciji i došao sa ekipom iz Leskovca koja je radila u jednom mestu pored Ljubljane i proživeo divnih sedam dana.
„Drugi put sam bio sa svojim filmom „Noćni život“, a treći put sam ovde sa velikom odgovornošću da odlučimo koji su najbolje režirani filmovi na festivalu filmske režije, za koji mislim da je jedini takav na svetu. Velika je to čast i odgovornost.“
Goste je pozdravio i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekavši da LIFFE iz godine u godinu uspeva da novim kvalitetom nadogradi sadržaje po kojima je prepoznatljiv i poštovan širom regiona.
„Veličina ovog festivala ogleda se u tome što nikada nije isti ni predvidljiv, već svake godine ponudi neku novu vrednost.“ (kraj) IS/LJS
