Razočaravajući rezultati strategije EU na Zapadnom Balkanu

BRISEL

Nastojanje Evropske unije tokom protekle dve decenije da pokrene političko pomirenje na Zapadnom Balkanu razvijanjem regionalne ekonomske integracije ima razočaravajuće rezultate, te je potrebna dublja ekonomska integracija sa EU i direktnija uloga Brisela u rešavanju ustavnih i teritorijalnih sporova, zaključak je istraživanja Fondacije Bertelsman i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

U studiji o regionalnoj ekonomskoj saradnji na Zapadnom Balkanu ističe se da bi novi oblici različite integracije sa EU bili bolji put ka većem ekonomskom razvoju regiona i unapređenju životnog standarda njegovih građana.

“Posle dve decenije, jasno je da nisu ispunjene nade EU da će ekonomskom integracijom Zapadnog Balkana pokrenuti političko pomirenje”, navodi se u izveštaju i dodaje da to nije iznenađujuće imajući u vidu da mnogi ključni preduslovi za efikasnu regionalnu saradnju nikada nisu postojali na Zapadnom Balkanu.

Uz ocenu da je promena strategije EU na Zapadnom Balkanu uveliko zakasnela, u izveštaju se navodi da je za odlučnije napredovanje u regionalnoj integraciji i prijemu šest zapadnobalkanskih zemalja u EU potrebno da se Brisel mnogo direktnije uključi u rešavanje ustavnih i teritorijalnih sporova u regionu.

“Ekonomija može da pruži samo deo odgovora. Rešavanje otvorenih ustavnih sporova, sporazumi o teritorijalnim pitanjima i normalizacija odnosa između svih zemalja regiona takođe su centralni preduslovi za efikasnu regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu. To posebno važi za Srbiju i Kosovo i Bosnu i Hercegovinu”, piše u izveštaju.

Autori ističu da, imajući u vidu da je Srbija u središtu najupornijih problema, kao i njenu dominantnu poziciju u ekonomskom pogledu, “Brisel mora da nađe specifično rešenje za tu zemlju ako želi da region kao celina napreduje u procesu pristupanja EU”.

Jedan od zaključaka istraživanja je da je regionalna ekonomska integracija napredovala tokom proteklih 20 godina, ali ne na isti način u svim zamljama, pri čemu je Srbija ostvarila mnogo veću ekonomsku integraciju izvan regiona, posebno sa EU.

U izveštaju se navodi da su bilateralni i investicioni sporazumi između zapadnobalkanskih zemalja početkom 2000-ih imali ograničen pozitivan uticaj na regionalnu ekonomsku integraciju, ali da je sporazum CEFTA, koji je stupio na snagu 2007, imao dosta značajnije efekte, povećavajući trgovinu unutar regiona za 37,7%.

Takođe, veća ekonomska integracija imala je malo vidljivog uticaja na najozbiljnije ustavne i teritorijalne sporove u regionu.

“Malo je verovatno da će dalja regionalna ekonomska integracija sama po sebi pomoći rešavanje ustavnih i teritorijalnih sporova u regionu, niti će značajno povećati nivo razvoja. Potencijalno povećanje ekonomskog rasta kroz veću ekonomsku integraciju šest malih i prilično siromašnih zemalja je neminovno malo”, ocenjuje se u izveštaju.

Nasuprot tome, istraživanje pokazuje da bi dublja ekonomska integracija sa EU pre punog članstva omogućila “optimističniji put” ka poboljšanju životnog standarda na Zapadnom Balkanu, kao što se pokazalo u slučaju Višegradske grupe.

Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju doprineli su rastu izvoza iz zemalja Zapadnog Balkana za 24,6% i povećanje stranih direktnih investicija iz EU za 46,2%.

Ipak, u izveštaju se napominje da zemlje Zapadnog Balkana nisu uspele da privuku direktne strane investicije iz Zapadne Evrope kao Višegradska četvorka pre njihovog pristupanja EU.

“Sa veoma malo izuzetaka, veliki zapadni multinacionalni investitori nisu prisutni na Zapadnom Balkanu. Uprkos nekim uspesima, infrastrukturni razvoj i povezivanje na Zapadnom Balkanu i dalje ima mnoge nedostatke”, navodi se u izveštaju.

Autori ocenjuju da je za istinski napredak u regionalnoj ekonomskoj integraciji potrebna značajna koordinacija politika, ali da političke inicijative potebne za saradnju nisu uvek bile usklađene.

“Postoji stalna tenzija između regionalne saradnje i bilateralnog procesa pristupanja EU sa Briselom. Slabi institucionalni i standardi upravljanja takođe su prepreka regionalnoj ekonomskoj saradnji”, zaključci su istraživanja.

Ističući da regionalna saradnja svakako treba da se nastavi, posebno u političkoj i socijalnoj sferi, autori ocenjuju da bi se u ekonomskoj sferi trebalo fokusirati na najveći mogući nivo integracije sa EU.

“Čak iako je puno članstvo u EU godinama daleko, u međuvremenu treba razmotriti korake ka većoj ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana u Uniju”, navode autori, naglašavajući da to mora biti praćeno “strogom uslovljenošću” u vezi sa upravljanjem i vladavinom prava.

Izvor: EURACTIV.rs

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Проститутки Бишкека
0
Ostavite komentar.x
()
x