NIŠ
Za devet meseca otkako je Srbijom počeo da hara novi virus korona stanovništvo je prošlo kroz vanredno stanje, policijski čas, zabranu kretanja. Druženje sa prijateljima je smanjeno, neki su počeli da rade od kuće gubeći fizički kontakt sa kolektivom kome pripadaju. Do olakšanja je došlo kada je broj obolelih počeo da opada, a onda je stigao novi udar, pa još jedan koji je najači. Sve te situacije mnogi nisu mogli ravnodušno da podnesu. Na deo stanovništva ova situacija je uticala na psihičko zdravlje. Osim kovida 19, zavladao je i virus straha. Strah se povećava sa novim informacijama koje stižu, ima imuniteta, nema imuniteta, biće vakcine, neće biti vakcine, vakcine su dobre, nisu dobre. Najveća neizvesnost dolazi otuda što niko ne zna koliko će dugo trajati epidemija.
‚‚Naš posao dolazi tek kada se pandemija završi. Tek onda se očekuje značajan porast brojnih mentalnih poremećaja‚‚- kaže dr med.sci. Vladimir Đorđević, direktor Centra za zaštitu mentalnog zdravlja KC Niš.
Objašnjava i rezlog zbog čega je tako i zašto se broj pacijenata u toku same epidemije nije značajno povećao u toku same pandemije.
‚‚Ljudi se sada na neki način odcepe od edomocija i potpuno su u funkciji borbe za preživljavanje. Kada sve prođe onde se te psihološke granice opuste i sve emocije isplivaju na površinu i naprave veliki problem. Onda ćemo imati porast svih vrsta kriznih stanja, porast anksioznih poremećaja, porast depresija, postraumatskog stresnog poremećaja i videćemo čega sve još‚‚- kaže Đorđević.
Period kroz koji sada stanovništvo prolazi ostaviće posledice i na najmlađe stanovnike jer, prema račima stručnjaka, problemi psihijatrije se mogu vezati za probleme koji se stvaraju u najranijem, razvojnom uzrastu. Ozbiljni i veliki psihijatrijski poremećaji imaju svoje korene u dečijem dobu ili adolescenciji, smatra docent dr Miodrag Stanković, šef dnevne bolnice za decu Odeljenja za dečiju i adolescentnu psohijatriju KC Niš.
‚‚Roditelji su jednom trenutku bili prepušteni sami sebi o čemu smo uradili i istraživanje. Školski sistem je u nekim situacijama bio dobro organizovan i davao je određenu podršku, a da su se ostali delovi sistema ponašali tako da je potrebno za budućnost napraviti bolju i jasnu strategiju kako postupati u ovakvim situacijama koje su iznenađujuće i koje nedovoljno strukturisane‚‚- kaže Stanković.
Godišnje u Regionalnom centru za dečiju psihijatriju pet lekara koji se bave dečijom psihijatrijom obavi oko 10.000 pregleda, a ka centru gravitira dva miliona stanovnika.
Trenutna realnost koja se odnosi ne samo na našu zemlju već na veći deo sveta ogleda se u tome da potrebe osobe sa mentalnim poremećajima često ostaju neprepoznate a sve ono što je vezano za psihijtariju još uvek je na marginama društva, smatra Đorđević. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije 25 posto svetske populacije u nekom trenutku svog života oboli od nekog mentalnog poremećaja, dodaje on.