BEOGRAD

Kada dolazi gost, zvao se on i investitor, domaćin ga prima i ugosti ali i određuje pravila ponašanja u svojoj “kući”. U političkoj (ne i stranačkoj) teoriji to se zove suverenitet. Jednostavno pravilo igre.
Šta to država neće dozvoliti?
Rođen sam u FNRJ, živeo u SFRJ pa u SRJ pa u onoj nesrećnoj kombinaciji zvanoj Državna zajednica SCG i sada u Republici Srbiji, u kojoj imam nameru i da okončam životni put, u socijalizmu i, kako ga mali Perica vidi, valjda kapitalizmu ali sve to vreme imao sam i imam samo jednu Otadžbinu, koju su mi ostavili pradedovi, krvareći za nju.
Dakle, država neće dozvoliti!? A da li će Otadžbina dozvoliti državi da ne dozvoli? Pitanje svih pitanja.
I kako to država neće da dozvoli? Zastrašivanjem, hapšenjima, razbijanjem glava, otimanjem imovine…? Ubijanjem, daleko bilo?
Ne igrajte se moćima koje ne umete da koristite jer ima ona narodna, zasnovana na saznanju i iskustvu, o tome šta biva sa onim ko se mača laća… I na čemu se te moći zasnivaju jer su i u mehanizmima sile ljudi od krvi i mesa koji umeju da shvate u čemu jeste a u čemu nije problem. Uostalom, zar ne behu neki koji su se u te moći uzdali a ostadoše sami!?
Dakle, primajte vi goste ali im na ulaznim vratima recite pravila ponašanja a, usput, i vi se prilagodite njima.
Otadžbina je iznad države a ako je nemate, ili imate rezervnu, to je vaš problem.
I molim pojedine policijske službenike da se ne raspituju, kao uzgred, kod mojih prijatelja “da li je GP onaj koji je službovao u Pirotu…” pitajte mene direktno, ne krijem se niti imam šta da tajim.
A na sledećem protestu obeležiću se svojim odlikovanjima, zasluženim službom Otadžbini, da me lakše pronađete. Inače, ja sam jedan od mnogih na slici, u prilogu.
To što pratite šta objavljujem me raduje jer imate šta da vidite a i da naučite kako se voli svoje koje je, valjda, i vaše.
I za završetak, naravno ne i kraj,
NAŠE REKE, NAŠE ŠUME, NAŠ VAZDUH, NAŠA ZEMLjA.

Piše: Goran Petković, pukovnik Vojske Srbije u penziji i aktivista pokreta Odbranimo reke Stare planine