LESKOVAC
Na jednoj od pratećih manifestacija SLEM-a održana je promocija dvotomne knjige „Dva veka karikature na prostorima Jugoslavije“ Gorana Maravića. U knjigama je opisano oko 600 časopisa koji su izlazili na prostorima bivše Jugoslavije, a pomenuto je oko 1000 karikaturista. Autor knjige kaže da otprilike je to vreme za koje pouzdano znamo da su se prvi put javile karikature na ovim prosotrima.
„Tada smo mi bili između dva carstva, Austro-ugarskog i Turskog i mnogo toga se dešavalo, a da mi toga nismo ni svesni. Po nekoj anegdoti još je knez Miloš imao svog crtača koji je za njega nacrtao lik kao karikaturu, ali se. Milošu tu nešto nije svidelo i to nije ostalo sačuvano kao neki materijalni dokaz, nego postoji samo kao priča. Kod Hrvata i Slovenaca se mešalo dosta autora koji su dolazili iz Beča i drugih gradova. Hrvatska se više pominjala u karikaturama drugih autora nego što su to radili Hrvati…“
Prvi šaljivi časopis je izdat u Srbiji 1850. godine i zvao se „Šaljivac“, a Maravić kaže da je uspeo da dođe do ukupnog broja od 600 raznih časopisa koji su se bavili ovom temom.
„Verovatno ih ima i više, ali vremenom su se pisani tragovi pogubili. Ipak je ovde bilo mnogo ratova koji su tome doprineli. Ni kulturni poslenici se nisu mnogo bavili ovom temom, jer se smatralo nekom kič varijantom umetnosti. Onda, dešavalo se i da se objavi samo par brojeva, a onda se časopis ugasi, što, naravno, opet doprinosi da se teže nešto sačuva za buduća pokolenja. Meni je bilo zanimljivo i zbunjujuće u početku što sam otkrivao da se, recimo, pojavilo par brojeva nekog časopisa, a onda je on odjednom prestao da izlazi. Gotovo istovremeno, pojavi se sličan časopis i u kome rade isti ljudi. Onda sam shvatio da je to bilo neko iznuđeno rešenje, jer su objavili neku karikaturu zbog koje je vlast zaplenila i uništila taj broj i zabranila izlaženje lista. Onda su oni registrovali novi list i krenuli po starom…“
Prvi karikaturista koji je obeležio karikaturu, po Maraviću je akademski slikar Dimitrije Avramović, koji je, recimo radio ikonostas Saborne crkve u Beogradu.
„On se bavio karikaturom još u periodu oko 1846/7. godine i bio je politički karikatursta koji je to vreme opisivao na ovakav način. Takođe, karikaturom su se bavili i Jovan Jovanović Zmaj, zatim slikari Uroš Predić i Paja Jovanović… Mnogi od njih su se karikaturom bavili na neki usputni način, jer im je to više bio hobi i nije se ni smatralo za vredno pomena u ono vreme… Usotalom, slična stvar je bila i u svetu, jer je, recimo, Francisko Goja radio fenomenalne karikature, zatim ilustrator Dore, čovek koji je napravio najlepšu ilustrovanu Bibliju na svetu, a da u nijedenoj njegovoj biografiji ne postoji podatak da se time bavio, pa Tuluz Lotrek…“
Na promociji knjige pored autora govorili su i Goran Ćeličanin, karikaturista i Marko Stojanović, strip autor.