Profesor dr. Nebojša Ivanović promovisao roman u rodnoj varoši

VLASOTINCE

      Profesor dr. Nebojša Ivanović je medicinskoj javnosti poznat kao vrhunski hirurg-onkolog. Kao i mnogi rođeni Vlasotinčani, posebno je odan i vezan za svoju vlasotinačku čaršiju, u kojoj vrlo često i rado  dolazi. Mimo medicine upoznati smo sa njegovim angažovanjem u Vinskom viteškom redu Simeon, koje mu omogućava da promoviše vinsku kulturu. Veoma je aktivan u Udruženju Vlasotinčana u Beogradu “Vlada Ilić”.  Svojim romanom “O ženkama i mužjacima”, koji je objavljen prošle godine u izdanju Argusa , Nebojša Ivanović se svrstao u plejedu lekara i književnika poput Laze Lazarevića,  Jovana Jovanovića Zmaja, Čehova.
      Vlasotinačka publika je imala, nedavno, priliku da ga upozna kao književnog stvaraoca. Predstavljanje njegovog književnog prvenca “O ženkama i mužjacima” organizovao je Kulturni centar opštine Vlasotince. O knjizi u kojoj je, između ostalog, autor pokušao da odgovori na pitanje da li su žene pobedile muškarce kroz istoriju, govorili su Srba Takić, direktor vlasotinačke biblioteke i profesori srpskog jezika i književnosti Jelena Đokić, Saša Stanković i mr. Luka Krstić.


Srba Takić je publiku uveo govoreći o uspešnim Vlasotinčanima koji su kao i dr Nebojša Ivanović, ostvarili izuzetne karijere u svetu nauke.
       Podsetio je Srba Takić na Tomislava Todorovića Tornika, koji je na Sorboni doktorirao francuski jezik, a potom predavao na Univerzitetu u Nagoji, prisetio se Zorana Žujovića, koji je doktorirao fizičku hemiju i danas kao izuzetan stručnjak živi i radi na relaciji Novi Zeland – SAD. Među ovim izuzetnim intelektualcima je svakako i dr. Nebojša Ivanović, profesor univerziteta, hirurg-onkolog i književni stvaralac.


” Da li bi Vlasotince bilo toliko lepo da “njegova deca” nisu tako nadahnuto i talentovano pisali o njemu”, zapitao se direktor  Takić, a potom podsetio na reči Tome Tornika da samo ,,esnafski ljudi, ljudi koji se ostvare u svom poslu znaju i umeju da poštuju sebe, a poštujući sebe poštuju sve druge”.
      ” Ono što roman o “Ženkama i mužjacima” čini izuzetnim i posebnim u savremenoj srpskoj književnosti je raznovrsna struktura romana i njena povezanost. Prvi deo je saga o ljubavi, drugi deo je drama u kojoj ima osam scena, a treći deo predstvalja nekoliko rasprava i eseja o različitim temama – istakla je Jelena Đokić, da bi potom ukazala na povezanost i sličnost Ivanovićevog romana sa autorima njihovim delima, sa Egziperijem (Mali princ), Mešom Selimovićem (Tvrđava), Borhesom…


      ” Na početku romana autor postavlja mnoga pitanja među kojima su,  da li su muškarci predodređeni da imaju više žena, da li su žene pobedile muškarce kroz istoriju, šta je dvostruki brak, šta je svet davne prošlosti i bliske budućnosti i dolazimo do saznanja da su emocije koje u sebi nosimo odgovor na sva postavljena pitanja. U svojim odgovorima Ivanović ukazuje i na činjenicu da koliko ljubavi dobijamo u najranijem detinjstvu kasnije određuje sve naše odnose. Autor među mnogim delima izdvaja “Malog princa”, ne slučajno, jer se u ovom romanu prepliću motivi usamljenosti, ljubavi, prijateljstva… Niko nema emocije samo za jednu osobu jer neki delić posebno satkan, ukrojen prema nekome, ostaje zauvek samo za tog nekog. Uvek će postojato jedno biće koje će biti deo naše idealizovane fikcije i jedna osoba zbog koje će nas sve boleti”, rekla je, između ostalog,  Jelena Đokić.
       Profesor Saša Stanković je ukazao na to da je autor kroz roman “O ženkama i mužjacima” pokazao tri strane svoje ličnosti.  Po njegovim rečima, dominantni deo u romanu je Ivanović kao melanholik, kao čovek koji razmišlja o svemu što je prošlo, o neostvarenim željama jer svako ima neku tugu koju nosi u sebi.  Drugi deo romana je komedija i ona je uklopljena u celinu romana, što govori o šaljivoj, duhovitoj, čak šeretskoj strani Nebojše Ivanovića.
      – Melanholija je nešto najjače što čoveka podstiče da stvara, da se umetnički iskaže. Iza najvećih komediografa često stoje velika melanholija ili tuga i one se dopunjuju sa tom šaljivom stranom. Treći deo se odnosi na Nebojšu Ivanovića kao naučnika. On je to iskazao esejima jer je bilo potrebno da se pokaže kompleksnost muško-ženskih odnosa, da se oni sagledaju sa svih strana, da se dođe do odgovora na postavljena pitanja” – istakao je Saša Stanković.
       – Čitajući knjigu  Nebojše Ivanovića vidi se da se radi o jednoj obrazovanoj i inteligentnoj osobi,  o vrlo prefinjenom čoveku i umetniku. Ivanović je veoma suptilan u građenju rečenice, u pravljenju atmosfere, u nijansama izražavanja osećanja. On je majstor pripovedanja. Tema romana nije nešto novo, ali joj je on tome dao nov pečat.  Ivanović je borac za emociju u vremenu koje je sve prozaičnije, u kojem je čovek sve degradiraniji, jer čovek u današnjem vremenu gubi sebe. Nebojša Ivanović se “drznuo” poput starih majstora literature da brani ljubav i osećanja. Ovaj roman doživljavam kao pobunu protiv civilizacije koja polako gubi čoveka,  u kojoj je sve manje ljudskosti. U savremenim romanima uglavnom se opisuju ekstremi, izvitoperenosti, nasilje. U knjizi “O ženkama i mužjacima”  autor je sačuvao literaturu, sačuvao je sugestivnost i uverljivost. On sebe ugrađuje u svoje likove. Pokazuje kako se i sam gradio kao čovek čitajući Tolstoja, Čehova, Dostojevskog, Andrića, Crnjanskog – rekao je mr Luka Krstić.
         Govoreći o svom romanu Ivanović je naglasio da neraščišćena prošlost utiče na sadašnjost bez obzira kako  je mi tretirali.
       – Postoji jedan jedini pravi način  da se prošlost tretira, a to je da se ona analizira, da se ne zakopava i ostavlja po strani jer to može da utiče na sadašnjost, često veoma pogubno. Tema mog romana je uticaj iskrivljene i izvitoperene prošlosti, odnosno naših doživljaja na jednu neusklađenu sadašnjost – istakao je Nebojša Ivanović.


      Direktor vlasotinačkog Kulturnog centra, Boban Dimitrijević,  izrazio je posebno  zadovoljstvo i zahvalnost prof. dr. Nebojši Ivanoviću, što je roman “O ženkama i mužjacima”  u organizaciji Kulturnog centra predstavljen vlasotinačkoj publici.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o