BEOGRAD-LESKOVAC
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je samostalan i nezavisan državni organ kojem se možete obratiti kada potražite neku informaciju od organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili dobijete neki od odgovora kojim niste zadovoljni. Ova institucija u našoj zemlji funkcioniše od 2004. godine. Podsećajući na jedan od ciljeva nove Strategije reforme javne uprave, poverenik Milan Marinović kaže da želi da ova institucija u budućnosti omogući svima koji traže informacije da brže i lakše do njih dodju, a da organi vlasti rade transparentnije. U procesu reforme javne uprave, podršku radu nezavisnih tela daje u kontinuitetu i Evropska unija.
Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da je potrebno “da se odvoji žito od kukolja, da ljudi koji zaista traže informaciju, na brži i lakši način dođu do nje, da organi vlasti transparentnije rade, i to jeste jedan od ciljeva Strategije RJU“.
Ovako Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti vidi ubuduće okvire rada institucije na čijem je čelu od 2019. godine. A kakva je uloga Poverenika danas?
„U ovom trenutku uloga Poverenika nije beznačajna ali se svodi na ulogu jednog drugostepenog organa. (REZ )…mi nismo u situaciji kao nezavisan državni organ da građanima obezbedimo informaciju, odnosno da je mi tražimo umesto njih. To je pod 1. Pod 2, mi nismo u situaciji da kada građanin traži neku informaciju od nekog ministarstva ili drugog organa javne vlasti i žali se nama, mi nismo u situaciji, ako donesemo odluku u kojoj kažemo da mora da se da ta informacija, da to sprovedemo sada prinudno jer nemamo takve alatke u rukama shodno sadašnjem slovu Zakona,“ kaže Marinović.
Broj žalbi u oblasti pristupa informacija od javnog značaja svake godine raste.
„Razlog može biti dvojak”, dodao je Marinović.
“Ja ne mogu da budem sada pametan da kažem koji je od ova dva pretežniji. Jedan je da organi vlasti, to će mnogi da zaključe, više skrivaju informacije pa samim tim dolazi do više žalbi. Drugi razlog može biti da je inače povećan broj zahteva za pristup informacijama pa sledstveno tome povećan je broj žalbi i da građani imaju više poverenja u instituciju Poverenika da će mu obezbediti pristup informaciji pa se zato više žale. Ja želim da verujem da je ovaj razlog drugi preovlađujući, a da li je to zaista ne znam,“
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je, u koordinaciji sa Poverenikom, počelo rad na nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka Marija Obradović je najavila ambiciozan plan da se ove izmene i dopune donesu u prvom kvartalu 2021. godine. Poverenik promene smatra neophodnim.
„U vreme kada je donet on je bio jedan od najboljih zakona u svetu, prevaziđen je sad, treba da se dorađuje, prošlo je 15 godina ali mislim da možemo da donesemo zakon koji će da bude na opštu dobrobit. Očekujem da donese veće ostvarivanje prava koje je inače i Ustavom proklamovano, pravo na obaveštenost, lakše ostvarivanje prave, brži dolazak do informacija, veću proaktivnost organa vlasti, dakle sve s jedne strane, i onemogućavanje zloupotreba sa druge strane“, rekao je Marinović
Evropska unija pruža podršku nezavisnim institucijama od samog početka njihovog rada. Osim insistiranja na njihovoj punoj samostalnosti u odnosu na izvršnu vlast i obezbeđivanju adekvatnih kapaciteta za rad, EU je u proteklih 16 godina konstantno pružala stručnu pomoć njihovom radu oslanjajući se na iskustva dobre prakse u svojim zemljama.
Takođe, EU je kroz program SIGMA pružala i stručnu podršku resornim ministarstvima za unapređene pravnog okvira za njihov rad.
Pristup informacijama od javnog znacaja se u Srbiji trenutno najvise koristi za maltretiranje JPa, organa lokalnih samouprava i sl, uz istovremeno bogacenje pojedinih advokatskih kancelarija i tzv NVO na foru koja itekako ima elemenata organizovanog kriminala, a svodi se na to da NVO zatrpava JP, JLS i sl cesto i nerealnim zahtevima i kada ne dobiju iz realnih razloga odgovor na vreme podnose krivicne prijave protiv odgovornih lica preduzeca uz angazovanje advokatskih kancelarija udaljenih po 200 i vise km. Kazna kod prekrsajnog suda nije velika u tom slucaju, ali su troskovi i po 60.000 dinara i vise po jednom rocistu u korist advokatske kancelarije. Kada vam posalju 10 zahteva, za svaki prijavu i da dobijete opomenu, troskovi postupka koje advokat posle trazi budu vise i od 500.000 dinara. Uglavnom su advokati koji pisu prijave za leskovacka preduzeca iz Beograda i Novog Sada i okoline.
Trebalo bi da se pozabavite ovom temom. Nema direktora JPa u Leskovcu koji nije imao takvu situaciju!
Zar ne bi bilo najjednostavnije, da se odgovori na zahteve po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja? Onda direktori ne bi nanosili štetu firmama na čijem su čelu za taj novac zato što nisu u ZAKONSKOM roku odgovorili na zahtev. Zako o dostupnosti informacija od javnog značaja tačno definiše šta može biti predmet zahteva i nema “nerealnih” zahteva već obaveza da se dostave informacije, naročito o tome kako posluju JP i JKP. Naročito zato što je u pitanju novac svih gradjana. Takodje, ako se nekome podnosi krivična prijava zbog toga što nije odgovorio na zahtev za dostupnost informacija od javnog značaja to znači da taj u nekoliko rokova nije poslao odgovor, pa čak ni kada ga je Poverenik za informacije do javnog značaja opomenuo da mu je to obaveza. Tu nema “realnih ” razloga. Ali ima prikrivanja informacija i trošenja novca JP koji je, uglavnom novac gradjana, na plaćanej sudskih troškova zato što neko nije postupio po zakonu. Ako imate konkretne primere da ovo nije tačno, da su direktori poštovali proceduru predvidjenu zakonom a da su im ipak podnošene krivične prijave, JUGpress će vrlo rado pisati o tome.
O tome bi rado govorio svaki direktor, ali su mu vezane ruke. Upravo sto kazete trose pare gradjana, a optuzuju ih da kriju na koji nacin. Zbog politike taktiziranja, nijedan nema dozvolu da izadje javno. Cudi me hrabrost ovog sto se kao zensko potpisao, znamo da su vecina direktora muskarci. Vi ste delimicno u pravu. Zelim da se stavite u tri pozicije. Poziciju gradjana razumete i odlicno stitite. Hajde sad budite NVO koja je pisala prijave? Rec je o tako dobro organizovanoj advokatskoj kancelariji da niko javno nece da ima nista sa njima. Ukucajte Ivan Ninic na google. Pored njega je na desetine advokata. Da li bi iko proizvodio vakcinu da nije ocekivao pandemiju? Ti advokati pisu kanalima na koje retko ko odgovori zakonski. Pisu elektronski. Dalje pisu po 10 i vise zahteva za informacijama i to na 30 do 50 adresa u jednoj opstini. Fabrikuju zahteve. Ocekuju zaradu. Pisanje jednog zahteva kosta 26500 dinara! Sta traze? Nemoguce. Dostavite im zapisnike unazad 3 god.sa upravnih odbora sto je 2 meseca posla, 100 kg papira, zastoj pravne sluzbe da bi samo to radila. Advokati znaju da su poslali nemoguce zahteve. Na pola je i moguce odgovoriti. Ali ako imate 200 sudskih sporova godisnje a traze sve zapisnike presude, ugovore,resenja za vise godina,nerealno je pruziti odgovor. Vecina JP i nema mail, nema sajt, ne shvataju zakonsku obavezu da na mejl odgovore, nemoguce je dati odgovor u roku. Zakon dopusta oblik traziocu, ne mozes my ponuditi uvid, jer on ima cilj da ne odgovorite, da bi zaradio.
Stabite se sad u pozicije preduzeca. Zaposljavani partijski, neki pripravnici, neki nikada nisu rukovodili, ne snalaze se svi na trazeni nacin koji ima za cilj da se ne snadju. Ako su u prekrsajni i apelacioni sud u svaki grad stigle na stotine ovakvih predmeta, znaci da zakon ima rupe. Sudije ne mogu samo to da rade. Besni su na zaradu advokata? Pitajte predsednike sudova koliko je ovakvih predmeta. Ni oni ne bi smeli Vas da lazu, da im ne biste pustili prekrsajnu prijavu. Sta su presudili, koliko je bilo pokrenutih prijava, protiv koga, koliko su platili kaznjeni i zakoju vrstu nedostavljene informacije su kaznjeni. Da li je apelacioni potvrdio ili preinacio presude odnosno zahteve za isplatu troskova nakon potvrdjivanja krivice. Nakon Vaseg pisanja o postupanju sudija po ovakvim prijavama, dobicete izjave i direktora preduzeca. Oni placaju iz dzepa. Osim, ako predmete guraju sudije u zastarelost, kada se NVO advokati naplate iz budzera RS, sto znaci da opet gradjani sve plate, sto je odgovornost predsednika suda i postupajuceg sudije. Najpostenije je kada plati direktor, makar i zbog manjkavosti zakona. Paradoks je da ste Vi objavili istrazivanje o transparentnosti u Le koje je CRTA uradila. Tu su se gradjani izjasnili da su zadovoljni transparentnoscu. Ko su nezadovoljni advokati sa Marsa i Meseca tj.N.Sada da im se ne svidja kako se trose pare Leskovcana?! Po CRTI preduzeca rade transparentno, a po drugima su kaznjavana. Svrha zakona je zastita gradjana od zloupotrebe njihovih para. Ako nema takve zloupotrebe, ako nema pretrpljene stete, onda se Zakon o slobodnom pristupu informacijama kosi sa Zakonom o prekrsajima, ne moze ni biti predmet prekrsajnog suda. Tu debijaciju treba ispraviti. Na pitanje, gde je trazilac informacije upotrebio dobijene podatke, odgovor je NIGDE! Dakle, cilj je samo golo uzimanje novca i to sudije znaju. Drzava je poslala DRI u te NVO. Prica zasluzuje Vasu paznju i ima materijala vise nego sto mislite. U sudu, u preduzecima, u opstini, u NVO. Pitajte u NVO zasto masovno u istom danu pisu vise mejlova koje nazivaju zahtevima, da bi stvorili osnov za prekrsajni postupak koristeci se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama? Zar to, ako im je stalo, ne moze da stane u jedan zahtev, vise pitanja? Zasto nisu dosli da izvrse uvid, dobili bi placene troskove, sto su izbegli da saznaju ponudjenu istinu? Konacno znaju li koliko preduzeca ima koji su informaticki pismeni, da drze zaposlene koji prate mejlove, rokove, potpisiju, skeniraju, zakače i vrate odgovor? Kad zelis istinu, nadjes nacin. Kad izbegavas istinu jer zelis pare, koristis manjkavosti sistema i zakona. Znam da je predugo, izvinjavam se, ne morate objaviti, ali mozda Vama posluzi da istresete istinu do kraja. Sa tom bandom se i drzava bori. Direktori su ribe pljuckavice za tajkune. Ovo je moderan informaticki kriminal.
Ako imet konkretne primere za ovo što tvrdite , molimo da nam ih dostavite. Po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja postoji OBAVEZA odgovora u roku od 15 dana od datuma dostave zahteva. To znači da svako javno preduzeće može da u tom roku obavesti tražioca informacije da će dobiti ono što je tražio ali je potrebno vreme da se dostavi. Takodje, svako pravno lice ima obavezu čuvanja svoje dokumnetacije, pa tako i javna preduzeća koja imaju i službe za to i argument da “treba da se traži” ne drži vodu jer, valjda ti koji su plaćeni za taj posao, moraju da znaju gde svu tu arhivu mogu da nadju. Takodje argument da su u javnim preduzećima “zaposljavani partijski, neki pripravnici, neki nikada nisu rukovodili, ne snalaze se svi na trazeni nacin” je tačan ali on može da bude samo otežavajuća a ne olakšavajuća okolnost. Zašto bi tražioce informacija od javnog značaja to moralo da zanima? Uostalom, i ti koji su tako zapošljavani primaju platu od para gradjana . Istraživanje CRTE se, naravno, nije odnosilo baš na ovu problematiku. Takodje, želimo da podelimo sa Vama da se nama gradjani svakodnevno javljauju upravo sa problemia vezanim za netransparentnost rada javnog sektora. Takodje, loša organizacija preduzeća, o kojoj govorite, i to da nemaju ljude koji prate mejlove i rokove, molim Vas, pa ovo je 21. vek a svako od tih javnih preduzeća i ustanova ima mnogo više ljudi u administraciji, o tome se govori i u zvaničnim izveštajima, nego onih koji rade na pružanju konkretnih usluga. Znači, ljudi ima dovoljno, potrebno je samo organizovati ko će šta da radi. A nemoguće je da medju njima nema i “informatički pismenih” da znaju da proveravaju mejlove i rokove. I da znaju da pročitaju Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Jednostavno i razumljivo je napisan a ima i skarćeno uputstvo na sajtu Poverenika za zaštitu informacija do javnog značaja. A ako stvarno postoje advokati koji to rade tendenciozno, hajde da ih zajedno raskrinkamo. JUGpress je spreman da piše, potrebno je da nam neko da izjavu o tome i pokaže dokuneta koja to potvrdjuju.
Trazite od direktora za poslednjih nekoliko godina. Po istim Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, dobicete sve prijave protiv njih upucene prekrsajnom sudu Kako mi je prosle godine jedan od direktora rekao, mnogi direktori su isli na zastarelost. Medjutim, cudno mi bilo da sudije smeju da im zastari predmet. Pa sam dalje istrazivao ko je onda ostecen. NVO ili direktor? Nijedan, rekli su mi. Drzava nadoknadjuje troskove NVO advokatima. A i predsednik prekrsajnog je duzan da vam pruzi te informacije jer se radi o javnim preduzecima, ne o fizickim licima. Predsednik suda je vrlo fin izaci ce vam u susret. Dace vam izjavu protiv kojih direktora je pokrenut postupak. Ne mogu vam vise pomoci, jer sam iz druge ruke ovo cuo. Slazem se ja da treba da se vodi racuna i da se bude elektronski pismen. Naucice mnogi sada iz gresaka. Ali cilj tog NVO je uoravo da se koriste slabostima, neznanjem i popustljivoscu sudija. Zakoni ne smeju da se zloupotrebljavaju. Gradjani nisu pretrpeli stetu, nema osnovnog elementa prekrsaja. To je poenta,nedostatak ovog zakona. Zakon je pravljen da zauzda bahate direktore a ne sa ometa poslovanje i da se obogate advokati koji traze odgovore na pitanja koja ne zanimaju gradjane. Nek bude da ste u pravu. Ali je ovde rec o NVO bandi. To misle i sudije, iza zatvorenih vrata.
Koje NVO, napišite, molim Vas, njihove nazive.
Lemi, puni su sudovi njihovih prijava sirom Srbije. Leskovcani su zvali Pirot, Vranje, Leskovcane su zvali Vlasotincani, Nislije, cela Srbija radi prekrsaje za njih. Njih ne zanima istina radi gradjana. Rade za svoj dzep. Jedan direktor ih je prijavio policiji,ministarstvima, odbili su da postupaju po prijavi. Mislim da je to uradio onaj sto je presao u EPS. Ne ocekujete valjda da komentatori prijavljuju,vode proces, svedoce. Lepo vam je receno od koga da trazite zvanicne odgovore.
U slučaju da se ne dostavi informacija i po nalogu Poverenika pokreće se sudski spor pred Upravnim sudom, tako je regulisano zakonom. To sto neko podnosi prijavu Prekršajnom sudu nije predvidjeno ovim zakonom a prekrsajni sudija moze da odbaci prijavu. U celoj toj stvari je nejasna Vasa tvrdnja da neko od tih koji traze informacije od javnog značaja , u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog znacaja, uzima novac, tj “radi za svoj džep”. Po ovom zakonu organ koji ne dostavi informaciju može da plati kaznu DRŽAVI a ne bilo kom pojedincu. Dakle, ipak mora da se radi o nečem drugom. Ali, svakako , proveravamo. Hvala što ste ukazali da problem postoji.
Ponovo prioctajte svaki komentar. ,,Jovana” vam je napisao. 15 zahteva za informacijom na koje nisu zadovoljni odgovorom koji je stigao u roku jeste 15×26500, koliko kosta svaki prekrsajni zahtev advokatu, pa na to odgovor podnesak na prvu zalbu, pa na resenje prekrsajnog u apelacioni, pa zahtev za isplatu, izadje oko 500 000 adbokatima NVO. A drzavi samo procenjena kazna sudije od opomene do 50 000 din. Ima deo za grad, deo za republiku , ali to je mnogo manje od dela koji ide u dzep advokatima od štancanja prijava na 100 adresa po 25 prijava. Pa vi saberite. A Zakon to dopusta. I poverenik u razgovoru nije mogao nista, umesto njega pripravnice pevaju bajke kad pozovete, naucile napamet par pravnih recenica. Poverenik nije dostupan za objasnjenja. Nego sudije imaju primedbe, ne mogu svoj posao da rade, da dosudjuju stvarne prekrsaje od izmisljotina. Vecina se u ivim slucajevima NVO sazali i samo opomene, daju min kazne, jer vide da advokati oderu optuzenog. Prijatno veče.
Na osnovu Vaseg odgovora primecujem da vam nije u interesu da istina i problemi koje imaju JP, JKP, JSL i sl sa zloupotrebom pomenutog Zakona od strane pojedinih NVO i advokatskih kancelarija “izdju na videlo”.
Sve najbolje Vam zelim.
A to ste primetili kako? Čitali ste sve odgovore? Naprotiv, vrlo smo zainteresovani da izadje na videlo istina o ovome
Kad trazite od predsednika Prekrsajnog suda informacije, obavezno ga pitajte koliko je taj sud ostetio drzavu i gradjane Srbije kad su kazne isle na teret drzave zbog propustanja rokova za postupanje odnosno zastarevanja? Kome su zastareli predmeti i koji su bili razlozi, kriterijumi da se dodeljuju predmeti sudijama koji ce pustiti da zastari, da bi zastitili direktore, a da isplata troskova advokatima padne na teret gradjana Srbije. U Srbiji je praksa da hronicno najplaceniji s najvecim zaradama direktori, sa najduzim vd statusom jer ne ispunjavaju uslove za direktora, najtanji po iskustvu, sposobnostima, da takvi uzivaju najvecu zastitu sistema. Bas da vidimo ko ce da izadje ko beli medved. Zasluzan za grad i gradjane, skroman da nije celu familiju ukenterio na budzet. Nevoljan na sposobnost, a silan na privilegije.