Priroda: Otkud polarna svetlost nad Balkanom i ko je Stiv koji se pojavio u Britaniji

BEOGRAD

Društvene mreže na Balkanu prepune su fotografija polarne svetlosti, poznate kao aurora borealis, koja je 5. novembra uveče u crveno obojila nebo i ovaj deo Evrope, što je izuzetno redak fenomen.

Aurora borealis iznad jezera Lapovac u Hrvatskoj

Aurora borealis je pojava karakteristična uglavnom na severnim geografskim širinama, ali je ovoga puta polarnu svetlost bilo moguće posmatrati i u drugim delovima sveta.

Meteorolog Milenko Jovanović objašnjava da polarna svetlost nastaje u sudaru elektrona sa Sunca i atoma u Zemljinoj atmosferi.

„Sunce, kao izvor života, emituje uobičajeno ogromnu energiju.

„Povremeno, međutim, dolazi do izuzetnih energetskih erupcija na Suncu, kada se dešava neuobičajeno velika emisija elektromagnetnog zračenja, pa i elektrona.

„Ti elektroni se sudaraju sa atomima atmosferskih gasova iznad Zemlje na oko 100 i više kilometara”, kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Dodaje da u ovom sudaru „dolazi do promene energetskih nivoa elektrona atmosferskih elemenata, najčešće kiseonika, što se manifestuje svetlošću različitih boja”.

„Prelazak elektrona na drugi energetski nivo praćen je emisijom određene energije koju možemo da uočimo u vidljivom spektru kao zelenu, crvenu, ljubičastu boju”, dodaje.

Polarna svetlost u Srbiji je poslednji put viđena 2003. godine. a prethodno 2000, 1991, i 1958. godine.

„Kod nas je polarna svetlost vidljiva svakih par decenija, s tim da naučnici ne mogu unapred da znaju kada će se pojaviti jer se nivo i vreme erupcija ne može prognozirati.

„Ovo je lep i opominjući prizor koji nas podseća na to koliko je velika energija u svemiru, a koliko smo mi mali”, navodi Jovanović.

Astrofizičarka Tijana Prodanović objasnila je da zelena boja u polarnoj svetlosti potiče od atoma kiseonika koji se nalaze na visini između 100 i 200 kilometara iznad površine Zemlje.

Polarna svetlost bila je najvidljivija u Vojvodini, a građani su postavljali uglavnom fotografije crvenog neba.

„Crvena boja iznad zelene se mnogo ređe vidi.

„Crvena je vidljiva kada su oluje sa Sunca veoma jake pošto crvena boja nastaje u višim slojevima atmosfere”, navela je Prodanović u objavi na TikToku.

Ovo je ujedno bio i razlog zbog koga je u Srbiji, ali i delovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, bilo moguće videti polarnu svetlost.

Aurora borealis
Potpis ispod fotografije,Polarna svetlost iznad planine Papuk, kod grada Orahovice u Hrvatskoj

Aurora borealis pojavila se u Italiji, Nemačkoj, Poljskoj.

Sajt VojvodinaMeteo prenosi da se i 6. i 7. novembra očekuju umerene solarne oluje.

„Sledeća veća aktivnost trebalo bi da se javi tokom srede i četvrtka – 8. i 9. novembra, kada lako može da se desi da polarna svetlost ponovo bude vidljiva i u nižim geografskim širinama”.

U Velikoj Britaniji videli „Stiva”

Dok se u delovima Evrope nebo crvenelo, u Velikoj Britaniji, pre svega na severoistoku Engleske i Škotske, pojavio se „Stiv”.

Noćno nebo u delovima Britanije, osvetlela je tanka, ljubičasta vrpca.

Steve seen in the skies over Argyll
Potpis ispod fotografije,Ljubičasta svetleća traka, poznata kao Stiv, iznad Velike Britanije

Reč je o relativno skorijem naučnom otkriću.

„Stiv” nije aurora, ali se često povezuje sa njegovim poznatijom rođakom aurorom borealis koja je takođe snimljena u delovima Velike Britanije u nedelju.

Fotografisana je decenijama, ali je dobila ime Stiv tek 2016. godine, posle naučnog projekta koji finansiraju Američka svemirska agencija (NASA) i Nacionalna naučna fondacija.

Zašto Stiv?

Smatra se da je inspiracija za ime proistekla iz scena animiranog filma Over the Hedge.

U toj sceni se grupa životinja budi iz hibernacije otkrivajući još jedan fenomen koji izaziva strahopoštovanje – veliku baštensku živicu.

„Kakva je ovo stvar?”, kaže jedno stvorenje.

„Plašio bih ga se mnogo manje samo kad bih znao kako se zove”, kaže drugi, pre nego što je veverica predlaže da ga nazovu Stiv.

„Mnogo se manje plašim Stiva”, odgovara druga životinja.

Naučnici su kasnije prilagodili naziv u akronim – „Povećanje brzine jakog toplotnog emitovanja” (Strong Thermal Emission Velocity Enhancement).

I nisu samo posmatrači neba pokazali interesovanje za Stiva.

Kanadska vlada je 2019. godine iskovala kolekcionarski novčić vredan 20 dolara sa misterioznom svetlošću.

Šta je Stiv?

Malo se zna o njegovom formiranju i zašto može ponekad da se pojavi kad i aurora borealis.

Nasin centar za svemirske letove proučava „Stiva”, koristeći slike sa zemlje zajedno sa satelitima.

Dok se aurore uglavnom pojavljuju u ovalnom obliku, „Stiv” se prikazuje kao svetlucava traka i traje 20 minuta do sat vremena pre nego što nestane.

Thin stream of purple and white light in the night sky with some white cloud and bright stars.
Potpis ispod fotografije,Još jedan pogled na Stiva, redak prirodni fenomen

Dok je „Stiv” primećen samo u prisustvu aurore, to nije uobičajena aurora.

Naučnici sugerišu da se sastoji od brzog toka ekstremno vrućih čestica koji se naziva subauroralni drift jona ili SAID.

Kako je Stiv nepredvidiv i traje samo kratko, snimanje ove pojave sa zemlje je retko.

Fenomen je prijavljen iz Velike Britanije, Kanade, severnih američkih država i Novog Zelanda, navodi NASA.

Izvor i foto: BBC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare