VRANJE
Godina 2011, Vranje u iščekivanju centralnog događaja na ”Starim
danima”, koncerta Kemala Montena, velike estradne zvezde
nekadašnje Jugoslavije, sarajevskog Aznavura, kako su ga
simbolično nazivali u medijima u poslednjim decenijama 20. stoleća i
prvim dekadama ovog veka.
Odličan pevač, tekstopisac i kompozitor iz Sarajeva, neponovljivi
muzički romantik, na konferenciji za medije pojavio se u društvu
Dušana Svilara, mladog i talentovanog pevača iz Srbije, i svojom
neposrednošću i urođenom skromnošću bosanske i sarajevske raje,
inaugurisao nekonvencionalan nastup pred vranjskim i inim
novinarima.
Kemalu Montenu je u takvim okolnostima postavljeno samo jedno
pitanje, vezano za njegov rad na tekstovima za druge grupe i pevače,
konkretno za dva teksta za kultnu sarajevsku grupu Indekse, za
njhive numere „Sve ove godine” i „Bacila je sve niz rijeku”.
„Kako to, gospodine Monteno, da ste napravili dva teksta za istu
grupu koja su međusobno protivrečna, prvi sadrži stihove obojene
erotikom, dok je drugi elegičan i govori o tužnom kraju nečije velike
ljubavi”, usudio se da se obrati Montenu „vrli novinarski pitac”,
očigledno, solidan poznavalac sarajevske rok scene sedamdesetih
godina prošlog veka.
„Ovaj prvi tekst za numeru „Sve ove godine” napisao sam u maju
- godine u bašti hotela Park u Sarajevu, tu smo sedeli i naravno
pili pevač Indeksa Davorin Popović i ja, pored našeg stola prolazilo je
mnogo djevojaka, sve su gledale u Davorina, a nijedna u mene, pa
na Davora navalila jedna mala plavuša sa pegama na licu, a on joj
poručio da bježi što prije, jer kada padne noć on gubi pamet i može
svašta da uradi, to me inspirisalo i tako su stihovi potekli sami od
sebe, „Jedna mala, pegava plava, ne da mi mira, kad je sretnem
hoće nešto da mi da, bježi mala, bježi što prije, još si mlada vrijeme ti
nije”, ispričao je Kemal Monteno i opustio atmosferu na konferenciji
za medije.
„A za pjesmu „Bacila je sve niz rijeku” tekst sam napisao posle
telefonskog poziva Bode Kovačevića, gitariste Indeksa, i Fadila
Redžića, basiste ove grupe, tražili su mi test jer su imali melodiju koju
je napravio Fadil, a ja sam sa svog prozora pogledao u susednu
baštu gde baš lijepa djevojka zalivala cvijeće, pa odmah napisao
„Stajala je usred bašte ko najljepši cvijet, kao da je dio mašte i
muzike te”, pa sam tu umešao i nesrećnu ljubav i poslao tekst svojim
prijateljima za njihovu najljepšu i najtužniju baladu”, odgovorio je
Monteno na pitanje novinara jugonostalgičara.
Na kraju, u daljem toku neobavezne konverzacije, Kemal Monteno
nije krio zadovoljstvo što se u Vranju, udaljenog više od 500
kilometara od njegovog Sarajeva, tako dobro sećaju njegovih
tekstova, ali melodija koje je on izvodio i komponovao za druge grupe
i pevače, Zdravka Čolića, grupu Ambasadori i onu njihovu
nezaboravnu numeru „ Zemljo moja”.
Slavomir Kostić