BEOGRAD-LESKOVAC-VRANJE-NIŠ
Postojeća situacija kada su u pitanju pretnje i pritisci na novinare u lokalnim redakcijama bi mogla da se pobošlja pojačanim radom na prevenciji, stvaranju društvene klime u kojoj bi institucije sistema radile normalno, ali i oštrim kaznama za kršenja pravila profesionalnog novinarstva, smatraju sagovornici Regionalne informativne agencije JUGpress iz lokalnih redakcija u Leskovcu, Vranju i Nišu.
Zbog kojih problema koji se tiču pritisaka na novinare i njihove bezbednosti se
UNS-u najčešće javljaju novinari iz lokalnih redakcija, pitamo Draganu Bjelicu, članicu Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred UNS-a
,,Nažalost, još uvek se dešava da ih ne obaveštavaju o događajima, da ih skidaju
pa vraćaju na mejling listu, žele da izbegnu pojedine redakcije na događajima,
naravno i zbog pritisaka i pretnji kada su novinari ugroženi na određenim
događajima. Mi ne čekamo da nam se neko javi i kada vidimo da se nešto dešava
ili imamo informaciju od drugih kolega onda se čujemo sa kolegama u lokalnim
sredinama i trudimo se da slučajeve rešavamo kroz mehanizam Stalne radne
grupe za bezbednost novinara. Ako je nešto drugo trudimo se da pišemo dopise
lokalnim samoupravama da ne diskriminišu redakcije jer je to kršenje Zakona o
javnom informisanju . Trudimo se da im se omogući neki normalan rad.
Na pitanje „Šta za vas znači ugrožavanje bezbednosti?“ novinari iz lokalnih redakcija odgovraju : svako delovanje ili situacija koja može da dovede do fizičke ili psihičke opasnosti po život ili integritet novinara, Iističu pretnje, bilo lično, ili preko društvenih mreža, fizičko nasilje, poziv na linč određene osobe, onemogućavanje da rade svoj posao u smislu vidu zabrana prisustva događajima, kao i svaka vrsta direktne pretnje verbalnim ili nasilnim načinom, diskriminacija u pogledu uslova rada, podela na plaćenike/izdajnike i rodoljube/podobne, ali i pretnje upućene članovima porodica novinara.
NOVINARI NAVIKNUTI
U principu, novinari su se navikli da svašta nešto doživljavaju . Kod nas su novinari
navikli da ,,biju svoje bitke”, pogotovo u lokalu. Neki su se toliko navikli na te
probleme koji im se dešavaju da jednostavno ne prijavljuju već pokušavaju sami
da reše.”
Kada je osećanje nebezbednosti zbog posla kod novinara lokalnih redakcija sa kojima smo razgovarali u pitanju ,većina kaže da se kolege osećaju nebezbedno.
Na pitanje ” Koje su najveće pretnje po bezbednost novinara u Srbiji?“ pobrojali su nam više stvari, kao što su fizička i socijalna ugroženost, zatim potpuno odsustvo institucija sistema zaduženih za normalno funkcionisanje bilo kog segmenta države, organizovana diskreditacija od strane stranačkih botova za koje se kaže da nanosi najveću štetu profesionalizmu, neodgovornost i bahatost funkcionera i predstavnika vlasti koji se ne ustežu da direktno vređaju, omalovažavaju ili lošim kvalifikativima targetiraju novinare, egzistencijalna zavisnost koja je nastala kao posledica raspolaganja sredstvima opredeljenim za projekte (način na koji opstaje najveći broj redakcija i medija), tabloidizacija medija koja je dovela do toga da je sve manje novinara, a sve više tabloidnih novinarčića.