LESKOVAC
Dragan Radović (1955-2021)
U leskovačkoj bolnici je, od posledica korone, danas preminuo Dragan Radović, profesor književnosti, književni kritičar, pesnik i pisac .
Radović je od nedavno bio u penziji a radio je kao dugogodišnji urednik književnog programa Leskovačkog kulturnog centra.
Bio je i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Naše stvaranje“.
Završio je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je u književnim listovima i časopisima. Objavio je zbirke pesama „Dobra Voda“ i „Kupen petl“, kao i monografiju „Ćuprija nad svetom“.
Pokrenuo je naučni skup „Dijalekti srpskog jezika: istraživanja, nastava, književnost“ koji je održavan bijenalno od 2006. godine.
Odlaskom Dragana Radovića izgubili smo dragog kolegu i prijatelja koga ćemo pamtiti po vedrom duhu i izuzetnom smislu za humor, kažu u LKC-u i izrašavaju saučešće porodici.
Поштовани господин Драган Радовић је био потомак Рада Маркова Савића који своју породицу доведе у периоду 1879-1882 у село Добре Воде, ближе Бојнику, а по договору књажева, српског Милана и црногорског Николе, о попуни и насељавању Јабланице. Раде Марков је део породице Савић која се из Роваца (Горња Морача) око 1670.године доселила у село Метех између Плава и Гусиња. У развојној историји породице Рада Маркова каже се да су се населили у делу села Добре Воде које су звали по њима и осталим пристиглим породицама из Црне Горе, Гусинци, а ту су и сахрањени први Радови потомци. Раде Марков је у неколико наврата, касније, одлазио у Метех и виђао се са својом породицом Савић, а по једном предању тако је и изгубио живот где га је на једном од тих путева затрпала лавина. По реду и правди, а свакако и из поштовања свог првака, породица Рада Маркова се назва по њему Радовићи.
Контакти и веза између братства Савића и Радовића је у неко старије време постојала, али временом, као и много шта друго почело је да бледи.
Имао сам задовољство да од господина Предрага Шћепанчевића из Колашина добијем информацију да је приликом изучавања презимена Радовић, у Лесковцу, упознао човека, Драгана Радовића који му је поверио да је потомак Рада Маркова Савића из Роваца (Горња Морача).
Након тога, додуше телефонски и путем интернета имао сам част да упознам свог браственика и рођака, сада покојног, господина Драгана Радовића. У неколико срдачних контаката господин Радовић ми је потврдио, наравно у ширем контексту, све горње наводе и сарадња у том правцу је требала да се настави.
Нажалост у тренутку који живимо и суровој борби са невидљивом немани где жеље и планови постају излишни, а људски животи минорна цена глупости цивилизације нестаје још један велики човек, Драган Радовић, потомак Рада Маркова из Роваца.
Поштовани браствениче и рођаче, вечна ти слава и хвала.
Здравко Савић са породицом
Postovani Zdravko, da li su pred Turcima bezali zbog od odmazde, krvne osvete, je li tad nastala i grana Markovica? Lakic Markovic je detaljno opisao u knjizi koju sam jednom drzao u ruci. Tu lozu je karakterisao prirodno lep govor i talenat za govornu i pisanu rec. Potomci su bili profesori doktori, ministri, rukovodioci. Saucesce porodici Radovic.
Поштовани Антонио, узрок исељавања из Роваца свакако може бити и одмазда и крвна освета, мада по мојим сазнањима ради се о чисто егзистенцијалним разлозима и потрази за бољом пашом и условима за живот. У том контексту, Савићи, у једном моменту носе презиме или одредницу за препознавање, Раковићи, по свом прваку Радосаву, а све због затирања трагова због неког вида освете или одмазде. Искрено, немам податак о вези са братством Марковић, мада и дефинитивно, у једном попису становника Роваца који сам имао прилике да нађем пише: братство Савић-Марковић из реда Ћесак Рока иселили у Плав и Гусиње. Нисам дошао до дефиниције ових појмова. С обзиром да су Савићи, по мојим сазнањима, у Ровцима узрасли заједно са Џудовићима и Маркишићима и сматрамо се једним и братством, једино што ме је увек мучило што у неким текстовима пише: Џудовићи из реда Ћесак Рока, а остали се не спомињу, као што никада више нигде нисам срео везу са братством Марковић.
Поштовани Антонио, изузетно ми је драго што сте се јавили и уколико ту можемо направити неки општи напредак стојим Вам на располагању: sadzo59@gmail.com
Неизмерно бих волео да могу да дођем у контак са том књигом коју помињете а који је сачинио Лакић Марковић где се говори о стварању нове лозе, ето могуће и као огранак нечега нама блиског, или макар да добијем неку смерницу како до ње да дођем.
Срдачан поздрав
Здравко Савић
Postovani, Lakic je preminuo. Pokusajte kod njegove dece da se radpitate za primerak knjige. Ima sina i kcer. Din, Ivica Msrkovic, posle teske operacije glave je radno funkcionalan i mozete ga potraziti kod goto Bate, ima lokal atelje do njegovog, kod hotela Beograd. Kcer, Natasa, Golubovic udato prezime, je doktor ekonomskih nauka, docent na Ekonomskom fakultetu u Nisu, gde zivi sa porodicom. Lakic je ostavio suprugu u ulici Jelene Kostic u Leskovcu. Raspitajte se. I Turovic je imao neke radove o znamenitim ljudima toga kraja, a koji su zapravo poreklom iz Crne Gore.
Eto, još jedna žrtva bolesti koju mnogi ne shvataju ozbiljno. Saučešće.
Raspravljali smo jednom, ispod jedne lipe o Nikoli Skobaljiću. Ja sam se protivio odluci Skupštine Grada da budući leskovački gradski trg “krasi” spomenik Stefanu Nemanji. Govorio sam mu da na to mesto jedino Nikola Skobaljić ima pravo. Pravo po veri, krvi i kolcu.Govorio mi je da razume Gagu (predlagač), ali da razume i moj negativan stav prema Nemanji.
Uveče mi je poslao neko svoje pisanije o Nikoli. Uživao sam čitajući. Da mu ne ostanem dužan, uzvratio sam mu sa pedesetak svojih stranica nečega još uvek nezavršenog, koje niko pre njega, (a ni posle) nije video.
Kad smo se sreli sledeći put, reče:
– Zdravo “Selindžeru”.
– “Čika” Radoviću je l’ ti to mene zajebavaš? – upitah pomalo uvređeno.
– Ma jok. Tebe možeš da zajebeš samo ti, ako ne završiš ono. – odgovori vazda nasmejani Dragan.
~:~
Još uvek ne mogu da shvatim da ga više nema!
Ti si ovo napisao samo da bi sebe pohvalio, a ne da odaš poštu čoveku.