VRANJE

Juče, 25. maja, u Vranju je  umrla dr Vera Cenić, profesor i književnica.
Do DO POSLEDNJEG DAHA bila je Larus argentatus (srebrnasti galeb, njen simbol traganja za slobodom).
Vera Cenić rođena je 1930. godine u Vranju.  Prva je žena doktor nauka iz Vranja; prva žena doktor književnosti iz Vranja. Svoj radni vek provela je u prosveti kao profesor jezika i književnosti u Učiteljskoj školi i na Pedagoškoj akademiji „Ivo Andrić“, u Vranju, preteče današnjeg Pedagoškog fakulteta. Jedna je od istaknutih profesora, sinonim lepog i slikovitog  izlaganja, čiji se časovi pamte i nose kao velika vrednost.
Deo svoje mladosti, kao student, provela je na Golom Otoku, osuđena na tzv. društveno-koristan rad.
Putovala je po svetu do 1991. godine, sa svojim suprugom dr Gradimirom Cenićem, legendarnim hirurgom. Obišli su sve kontinente.
Jedna je od osnivača Književne zajednice „Borisav Stanković“ i idejnih pokretača „Borine nedelje“, od koje se nije odvojila skoro DO POSLEDNJEG DAHA.
Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima Povelje „Borisav Stanković“ za izuzetan doprinos srpskoj književnosti i negovanje vrednosti dela Borisava Stankovića,  gradskog priznanja „31. januar“, za doprinos u književnosti i Povelje Pedagoškog fakulteta u Vranju za izuzetan doprinos u obrazovanju i kulturi.
Značajno je njeno književno, naučno i publicističko delo, među kojima se izdvaja studija Časopisi juga Srbije na raskršću između 19. I 20  veka, Ogledi o Borisavu Stankoviću,  kao i dva romana o golootočkom zarobljeništvu: Kanjec filjma i Ista priča.
Deo života Vere Cenić u kojem je opisan logor i vreme posle logora spada u dragoceno i autentično štivo iz mračne i surove istorije koja je pisana i njenom žrtvom.
Poslednje godine života provela je u tišini; dostojanstvena i otmeno uzdržana od oka javnosti, nadahnuta umetnošću, tragajući celomudreno za lepotom, ljubavlju i mladosti, kao što se i družila sa mladim ljudima, produžavajući tako život, govorila je.
Bila je odana svojim idealima DO POSLEDNJEG DAHA!
Vranje je smrću dr Vere Cenić siromašnije za veliku ličnost i intelektualca koji je utkan u identitet ovoga grada, napisala je povodom njene smrti književnica Sunčica Denić