Predator, Pegazus i malveri za nadzor: Kako tužilaštva u Srbiji prikupljaju dokaze uz pomoć BIA

BEOGRAD

Slučaj policijskog generala Slobodana Malešića otkriva kako tužilaštva u Srbiji prikupljaju dokaze i informacije koristeći malvere koji rade poput ozloglašenih Predatora i Pegazusa, a koje osumnjičenima u telefone instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije

Pomoćnik direktora policije i v.d. načelnika policijske uprave u Novom Sadu Slobodan Malešić imao je običaj da svako jutro ide u teretanu, sluša pesme Aleksandre Prijović i Lexington benda.

Dok je poruke razmenjivao sa ministrom policije, vladajućim političarima i pripadnicima BIA, ali i sa kontroverznim biznismenima bliskim vlastima, istovremeno je odlazio na roditeljske sastanke i bio u telefonskoj komunikaciji sa razrednim starešinama i trenerima svoje dece, te ugovarao brojna viđenja sa porodičnim prijateljima. Svakodnevno je bio na usluzi i državi i vladajućoj SNS partiji. Sve te poruke, sa ljudima koji ni nisu predmet istrage, niti osumnjičeni, odlazile su na server za tajni nadzor.

Sudski spisi predmeta protiv Malešića i još pet osoba, optuženih za organizovani kriminal, odnosno udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem, obiluju podacima iz njegovog privatnog života i informacijama o tome šta voli da jede, koje filmove da gleda i kakve ocene imaju deca u školi.

Dokumentacija iz predmeta protiv policijskog generala otkriva da je na njegov telefon instaliran softver za nadzor koji je fotografisao ekran više puta u toku dana, ponekad i do 20 puta u minuti. 

Ove softvere u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), a sudovi i tužilaštva ne znaju o kojim tačno softverima je reč.

U Srbiji su već nabavljani sofveri za nadzor. BIRN je 2022. otkrio da su srpske vlasti bile zainteresovane za izraelske softvere za špijunažu,  kao i da postoje dokazi da su dva nabavljena i u upotrebi. 

Stručnjaci za bezbednosti iz kanadskog Citizen Laba objavili su da je Srbija jedna od korisnica spajvera Predator, što je kasnije potvrdio i Gugl.

Krajem prošle godine, Amnesty InternationalAccessNowCitizenLab i SHARE Fondacija objavili su da je dvoje predstavnika civilnog društva u Srbiji bilo meta softvera za digitalnu špijunažu, najverovatnije Pegazusa. Amnesty International je dodao da su pronašli tragove koji ukazuju da je Pegazus nedavno korišćen za špijuniranje još nekih članova civilnog sektora u zemlji. 

Međunarodne organizacije za ljudska prava godinama predlažu da se upotreba softvera za nadzor zabrani i upozoravaju da se ova oprema, koja bi trebalo da služi za suzbijanje kriminala i terorizma uz sudsko odobrenje, nekontrolisano koristi za tajni nadzor političkih disidenata, aktivista, kritičara i novinara. Bezbednosne agencije širom sveta, međutim, nastavljaju da ih koriste.

Kako je tužilaštvo nadziralo policijskog generala Slobodana Malešića?

Slobodan Malešić bio je pomoćnik direktora policije od septembra 2016. godine, da bi sredinom septembra 2020. godine bio imenovan za v.d. načelnika Policijske uprave u Novom Sadu. Rešenje je potpisao tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, na predlog tadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića. 

Mesec dana kasnije u MUP-u dolazi do velikih promena i za ministra policije, umesto Stefanovića, imenovan je Aleksandar Vulin.

U decembru, policijskog generala bliskog SNS-u, Tužilaštvo za organizovani kriminal stavlja na mere tajnog nadzora i praćenja, pokazuje sudska dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.

Prve naredbe za tajni nadzor odnosile su se na ljude koji se sada nalaze na optužnici sa Malešićem, a tražene su od sudije sa obrazloženjem da postoji sumnja na krivično delo trgovine narkoticima. 

Posle opsežne istrage, međutim, najteže krivično delo za koje se Malešić i još petorica optuženih terete je trgovina uticajem.

Malešiću su prislušni uređaji prvo instalirani u automobilu, a zatim u policijskim kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu. Naredba o tajnom nadzoru iz decembra 2020. produžavana je u martu, junu i septembru 2021, kada je doneta mera prisluškivanja.

U novembru 2021. godine, pokazuje dokumentacija u koju su novinari BIRN-a imali uvid,  sudija za prethodni postupak doneo je naredbu o proširenju istrage – podaci o Malešiću skupljaće se i upotrebnom sofvera koji će na njegov telefon instalirati BIA.

„Posebne dokazne radnje će izvršavati MUP RS, Sektor unutrašnje kontrole, a instalaciju softverskog paketa instaliraće ovlašćena službena lica BIA […] na dva telefonska aparata […] kako bi se odgovarajućim softverskim paketom omogućio nadzor i snimanje internet komunikacije kao i pregled elektronski, magnetno i optički uskladištenih podataka“, navodi se u naredbi o proširenju istrage, koja je zakonski bila na snazi do 21. decembra 2021. 

Iako se dugo pričalo da će Malešić postati novi direktor policije, pošto Vladimiru Rebiću istekne mandat u decembru 2021, u periodu kada je doneta naredba o instalaciji softvera, o tome se intenzivno spekulisalo, pokazuju transkripta prisluškivanih razgovora.

Poslednjih mesec dana praćenja Malešićeve komunikacije, od novembra do sredine decembra 2021, obiluje sa najviše podataka zato što mu je u tom periodu BIA po nalogu suda instalirala softver na privatnom i službenom telefonu. 

Uz pomoć ovih softvera praćena je njegova kompletna komunikacija putem internet aplikacija, poput Vibera, WhatsAppa, Signala, pa i više od tog. 

Internet komunikacije beležene i pre naredbe suda

Na osnovu obrazloženja iz ranijih naredbi za prisluškivanje, jasno je da su istražni organi i pre nego što su u Malešićeve telefone instalirani softveri, imali informacije o njegovoj internet komunikaciji. 

Međutim, ne postoji objašnjenje kako su imali uvid u ove prepiske bez odobrenja suda i da li su podatke o ovim komunikacijama dobili prateći internet komunikaciju Malešića ili prateći internet komunikaciju osoba koje se spominju u zahtevu za nastavak tajnog nadzora.

U zahtevu za nastavak mera tajnog nadzora i snimanja iz juna 2021. godine navodi se da Slobodan Malešić, osumnjičen da je vođa organizovane kriminalne grupe, ima česte kontakte putem interneta sa ostalim osumnjičenima.

U istoj naredbi se navodi da je Malešić putem interneta komunicirao sa kontroverznim biznismenom sa Kosova Zvonkom Veselinovićem i da je izdavao uputstva da se Veselinovićev vozač, posle saobraćajne nesreće, pred istražnim organima ne predstavlja kao pripadnik Žandarmerije. 

U delu u kom se obrazlaže zahtev za produženjem mera, nabrojani su i Malešićevi razgovori  sa bivšim ministrom policije, a u tom trenutku ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem. U naredbi se čak navodi da je Malešić Stefanoviću poželeo da mu sledeće godine čestita Trojice – dan MUP-a. 

Među spornim kontaktima, navodi se i Malešićeva komunikacija sa rukovodiocem BIA za Novi Sad Nikolom Vasiljevićem, zatim tadašnjim gradonačelnikom, a aktuelnim ministrom odbrane Milošem Vučevićem i kumom predsednika Srbije Nikolom Petrovićem. 

U dokumentaciji se navodi da je Malešić sa Nikolom Petrovićem razgovarao povodom saobraćajane nesreće koju je imala Petrovićeva supruga.

Međutim, za navode iz ove naredbe Tužilaštvo za organizovani kriminal, iako su mogli biti povod za pokretanje istrage, kasnije uopšte ne tereti Malešića.

Kako i šta mogu da prikupe softveri koje instalira BIA?

Softver je slikao ekran telefona nekada i po 20 puta u toku jednog minuta. Zabeleženo je čak i pisanje poruka koje nikada nisu poslate – sistem je fotografisao i poruke u nastajanju, koje je pre slanja Malešić izbrisao. 

Softver je fotografisao i poruke koje nisu ni poslate.

Telekomunikacijski stručnjaci koji su analizirali sudsku dokumentaciju za BIRN navode da su fotografije ekrana, putem interneta, verovatno istovremeno slate u prislušni centar. 

Takvo slanje fotografija manje opterećuje internet saobraćaj, te korisnik telefona ne primećuje da se to dešava. Prema rečima stručnjaka, veoma je teško utvrditi postojanje tih softvera jer se na telefonu ne vidi ništa neobično.

Aktivnost softvera instaliranog u telefon Slobodana Malešića po satima.

Iz dokumentacije nije moguće utvrditi koji softverski paket je korišćen, kako je instaliran, kako je tehnički sprovedeno prikupljanje dokaza i da li su svi prikupljeni dokazi dostavljeni u sudske spise. 

Nije poznato koje softvere i kako instalira BIA 

O kom je softveru reč i po kojim principima sve radi može se otkriti samo naprednom forenzikom i to ako se analizira telefon dok je softver još u njemu. 

Izvor BIRN-a u Tužilaštvu za organizovani kriminal kaže da ni tužioci, ni sudija koji odobrava mere tajnog nadzora i praćenja, ne znaju o kojim softverima je reč, niti kako se instaliraju i da to zna samo BIA koja poseduje te softvere i koja je i zadužena za njihovo instaliranje.

Veštaci koje su unajmili Malešićevi advokati smatraju da postoje indicije da su korišćeni softverski paketi Predator kompanije Intellexa ili neki od softvera nalik Pegazusu.

Instaliranje malvera poput Pegazusa i Predatora je veoma brzo, zahteva tek nekoliko minuta, ako se fizički unosi u telefon, dok je za online instalaciju potrebno samo da korisnik klikne na link koji mu je poslat u vidu neke lažne vesti ili reklame. Samo Predator i Pegazus, kako je trenutno poznato javnosti, imaju mogućnost da se online instaliraju. Deinstaliranje softvera je takođe moguće na daljinu i veoma kratko traje, a vlasnik telefona ne primećuje ništa neobično.

Sudski spisi sadrže i zapise o muzici koju je Slobodan Malešić slušao.

Izvori BIRN-a iz tužilaštva kažu da im agenti BIA govore da najčešće softvere instaliraju tokom fizičkog kontakta sa telefonom. 

Prema rečima Veljka Delibašića, advokata Slobodana Malešića, njegov klijent ne zna kada su mu softveri instalirani, ali su, kako kaže, pripadnici BIA mogli i fizički da pristupe Malešićevim telefonima i to upravo u novembru 2021. kada je i izdata naredba suda o takvoj vrsti nadzora.

„Baš u tom periodu Malešića zovu iz kabineta ministra na sastanak s ministrom policije Aleksandrom Vulinom i njegovim saradnicima kako bi referisao stanje objekata koje koristi Policijska uprava Novi Sad. 

„Sastanak je trajao duže od tri sta zato što je ministar kasnio. Pre sastanka od Malešića je obezbeđenje ministra zahtevalo da telefone preda i ostavi u drvenoj kutiji koja navodno ima ulogu Faradejevog kaveza. Kutija se nije zaključavala. To je bilo prvi put tokom njegovog rada u policiji da mu se tako nešto zahteva u zgradi MUP-a. Telefone je odatle i uzeo kada je i krenuo sa sastanka“, kaže branilac Malešića.

Kako rade Pegazus i Predator

Spajveri Pegazus i Predator rade neprimetno „u pozadini“ mobilnih telefona, tako što dobijaju kompletan pristup sistemu iskorišćavanjem ranjivosti. Za razliku od Pegazusa za koji nije potrebno da žrtva bilo šta uradi da bi softver bio instaliran, Predator funkcioniše na bazi slanja personalizovanih „fišing“ linkova na koje meta mora da klikne da bi softver bio instaliran.

Oba spajvera mogu da prate kompletan sadržaj telefona,  između ostalog i najosetljivije podatke, pa i da neprimetno uključe mikrofon ili kameru na uređaju kako bi zabeležili zvuke i slike u neposrednoj blizini. 

Kako piše kanadska laboratorija Citizen Lab „dobijanjem punog uvida u podatke, mikrofon i kameru mobilnog telefona, operator spajver programa pretvara uređaj žrtve u prikrivenog digitalnog špijuna u džepu praćene osobe“. Postoji i dalje dosta nepoznanica oko toga kako softver zapravo radi, kako se može detektovati u inficiranim telefonima i koje su pouzdane metode zaštite. 

Upotreba softvera za nadzor nije zakonski regulisana u Srbiji 

Milana Pisarić, doktorka pravnih nauka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kaže da korišćenje spajvera u Srbiji nije zakonski uređeno. 

„Imajući u vidu visok stepen intruzivnosti, legitimitet i neophodnost upotrebe spajvera teško bi se mogle opravdati bez postojanja adekvatnog zakonskog okvira“,  kaže ona.

Ona objašnjava da je u zemljama u kojima je ovo pitanje zakonski regulisano, poput Nemačke, Holandije ili Francuske, upotreba softvera ograničena na istrage težih krivičnih dela. 

U Srbiji su tako softveri za nadzor korišćeni i za praćenje grupe Veljka Belivuka. Tako je softver za nadzor, po odluci sudije za prethodni postupak Višeg Suda u Beogradu, BIA instalirala na telefon Sekulić Slađane, osumnjičene članice Belivukove kriminalne grupe.

Ove naredbe sadrže i odredbu da je snimanje dozovljeno na javnim mestima i da nije dozvoljeno praćenje komunikacije u stanu. 

Njen advokat Nikola Ristović smatra da su još neki članovi Belivukove grupe, koje je on ranije zastupao, bili predmet tajnog nadzora korišćenjem spajvera. On kaže da su njihovi razgovori snimani i dok su bili u stanu.

„Iz pojedinih predmeta jasno se vidi da se radi o nadzoru komunikacije u kućama i stanovima osumnjičenih, čak i kupatilima osumnjičenih, a što je našim ZKP-om zabranjeno”, kaže Ristović za BIRN. 

Pisarić kaže da službe bezbednosti,  u zemljama u kojima je upotreba spajvera zakonski propisana, moraju da obezbede da je „tehnika na odgovarajući način usmerena u odnosu na određena lica/uređaje”, da se nepotrebni podaci ili podaci trećih lica brišu, kao i da postoji efikasan nadzor nad sprovođenjem mere.

Ona objašnjava da je spajverom moguće neograničeno prikupljanje podataka koji su na mobilnom uređaju pohranjeni pre i tokom otpočinjanja tajnog nadzora, te da se ovakvim špijuniranjem zalazi u privatnost nevinih lica koja su bila u kontaktu sa osumnjičenim.

Pisarić dodaje da se ovakvim nadzorom potencijalno zadire u zaštićene materijale poput prepiske osumnjičenog sa advokatom i da takozvani „slučajni nalazi“, prikupljeni tokom posebnih dokaznih radnji, a koji nemaju veze sa krivičnim delom, ne bi trebalo da se koriste u postupku.

Posle instaliranja softvera u decembru 2021. nema više naredbi o tajnom nadzoru nad policijskom generalom osumnjičenim za organizovani kriminal. 

Zakonski to i ne bi bilo moguće zato što Tužilaštvo najduže godinu dana ima pravo da prati i prisluškuje osumnjičene. Zanimljiv je podatak i da je Malešić uhapšen tek tri i po meseca kasnije, 4. aprila 2022. – dan posle predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji.

Iz sudske dokumentacije nije vidljivo da li je i kako softver koji je skrinšotovao sve poruke preko aplikacija za internet komunikaciju, kao i brojne druge aktivnosti na mobilnom telefonu, deinstaliran iz Malešićevih telefona po prestanku mera za tajni nadzor u decembru 2021. s obzirom na to da je on uhapšen tek tri i po meseca kasnije.

Prema rečima veštaka odbrane, zabrinjava činjenica da tajni nadzor uz pomoć takvih softvera ne ide preko provajdera mobilne telefonije, te je nemoguće utvrditi kako se i kada njegova radnja obustavlja.

Slobodan Malešić se tereti da je organizovao kriminalnu grupu radi zloupotrebe službenog položaja i trgovine uticajem u periodu od jula 2018. do trenutka hapšenja aprila 2022. i to da je koristeći službeni položaj u MUP-u posredovao da se u policiji sprovode nezakonite službene radnje u korist  biznismen iz Prijepolja Dženana Kujovića, za šta je od njega primao mito. Na optužnici se našao i Kujović.

U optužnici se takođe navodi i da je bivša državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović posredovala u trgovini uticajem, odnosno da je Malešić uticao na nju da izda nalog da se prekine nadzor i kontrola nad Kujovićem. Hrkalović je, kao svedokinja, tokom saslušanja u istrazi tvrdila da joj Malešić nije tražio tako nešto niti da je ona to naredila Slađani Petrović, načelnici Službe za kriminalističku analitiku.

S druge strane, načelnica Petrović je u istrazi svedočila suprotno – da je upravo od Dijane Hrkalović dobila usmeno naređenje, telefonom, da se Kujović skine sa nadzora što je i uradila.  

U optužnici se navode i poruke koje je u vezi sa Malešićem advokatu Vladimiru Đukanoviću slao Malešićev prijatelj iz jednog beogradskog medija. Interesantno je da je upravo Đukanović u ovom slučaju zastupao sada osuđenog Dženana Kujovića. Naime, Kujović je sklopio sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivice i osuđen je na uslovnu kaznu zatvora i novčanu kaznu, bez obaveze da svedoči protiv drugookrivljenih.

U optužnici se citiraju i poruke koje je Malešić razmenjivao sa uticajnim državnim i političkim funkcionerima, a među njima su Miloš Vučević, Andrej Vučić i Zvonko Veselinović, iako se ne navodi njihova svrha, odnosno kako su uticali na krivična dela za koja se optuženi terete.

Izvor: BIRN

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare