LESKOVAC

Žene za mir i Mreža Žene protiv nasilja (MŽPN), koja okuplja 28 organizacija civilnog društva, povodom
globalne kampanje “16 dana aktivizma” upozorava na kontinuirani problem nasilja nad ženama u Srbiji, kao i
na neophodnost snažnijeg delovanja države i društva u zaštiti ženskih ljudskih prava.
U poslednjih godinu dana stanje ženskih ljudskih prava u Republici Srbiji je stagniralo, a u nekim aspektima i
nazadovalo. Od početka 2024. godine u porodičnom nasilju ubijeno je 17 žena, što znači da na svakih 19 dana u
Srbiji bude ubijena jedna žena. To je najozbiljniji pokazatelj sistemskih slabosti u prevenciji nasilja i zaštiti
žrtava.
Podsećamo da država Srbija i dalje nema sistem za praćenje femicida, što usložnjava mogućnost da se
pravovremeno prepozna i reaguje na uzroke nasilja. Podaci o zločinima se prikupljaju iz medija, a analizom
femicida se bave samo ženske organizacije. Institucionalni odgovor na prijave o nasilju i dalje nije adekvatan,
jer među ubijenim ženama i ove godine ima onih koje su nasilje već prijavljivale. Pore toga, pojedine žene koje
prijave nasilje se suočavaju sa sekundarnom viktimizacijom kroz policijski i pravosudni sistem.
Zato je MŽPN je pokrenula jedinstven SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja iż svih delova Srbije – 0800 300
339, radno vreme je od 12 do 16 časova.
Adekvatne zaštite žena i dece sa iskustvom nasilja ne može da bude sve dok ne postoji dovoljno objekata za
njihov bezbedan smeštaj. U sigurnim kućama u Srbiji ima samo 190 mesta, a potrebno je bar tri puta više.
Godinu za nama obeležila je i praktično suspenzija pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti,
usvojenog još 2021. godine, jer je Ustavni sud doneo odluku prema kojoj se do okončanja postupka za ocenu
ustavnosti obustavlja donošenje akata po osnovu ovog zakona.
Zbog svega navedenog Mreža Žene protiv nasilja od države Srbije traži da:
Obezbedi optimalan broj mesta u sigurnim kućama;
Ojača resurse institucija i nevladinih organizacija koje rade sa žrtvama partnerskog nasilja.
Uspostavi centralnu evidenciju podataka o nasilju nad ženama i posebno o femicidu;
Formira radno telo koje će obavljati dubinsku analizu podataka i karakterističnih slučajeva, i koje će činiti i
predstavnice ženskih organizacija i nezavisnih stručnjaka;
Poveća resursa za organizacije koje se bave pravima žena;
Organizuje dodatnu obuku nadležnih organa koji rade sa žrtvama porodičnog nasilja;
Obezbedi punu primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Smatramo da za sprovođenje ovih mera nije potrebno mnogo novca ni ljudskih resursa, ali je neophodna
rešenost države Srbije obezbedi sve uslove za puno sprovođenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da se
time odlučno suprotstavi nasilju nad ženama , navodi se u saopštenju koje potpisuju Žene za mir i Savez ženskih nevladinih organizacija ‚‚Mreža Žene Protiv Nasilja”. (kraj) saopštenje/LJS