Povećanje nataliteta strateški cilj Srbije

NIŠ

Srbija godišnje gubi 30.000 stanovnika, a demografski podaci posebno su dramatični na području Nišavskog, Topličkog, Pčinjskog, Jablaničkog i Pirotskog okruga. Povećanje nataliteta jedan je od strateškoh ciljeva Srbije, podjednako važan kao I ekonomska stabilnost zemlje.

Sa problemom demografskog pražnjenja, negativnim stopama prirodnog priraštaja i naporima koje država i društvo čine kako bi se stopa nataliteta povećala, Medijski istraživački centar iz Niša (MIC) organizovao je tribinu “Decu ne donose rode koja je održana u Media reform centru. Ovaj projekat je finansiralo ministarstvo kulture I informisanja. Projekat je pokrenut sa ciljem da promoviše rađanje, da podstakne roditelje da imaju više od jednog detata I da ukaže na veliki problem demografskog pražnjenja ovog dela Srbije. U proteklih šest meseci istraživači MICa su obišli porodince koje imaju tri ili više detata,

Ove godine u Nišu će se roditi oko 3350 beba.To je za 150 do 200 beba više nego što je bilo u 2017. Godini. Ovaj podatak izneo je dr docent Milan Stefanović  sa Klinike za ginekologiju I akušerstvo unišu.    Međutim ni ovaj podatak nije ograbrujući ako se zna da je iovaj broj za više stotina dece manje nego pre tridesetak godina. A to je već zabrinjavajući podatak

“ Grad Niš se proširio I ima oko 276  hiljada stanovnika, a u poslednjih 26 godina, koliko radim na klinici, broj porođaja je isti. Osamdesetih godina prošlog veka ovaj grad je imao preko 4000 porođaja a od 1990. godine naovamo broj podođaja ne premešuje cifru od 3200 porođaja. Najkritičnija je bila godina bombardovanja  1999. Kada je broj porođaja pao ispod 3000.

Razlog za ovakvo stanje  po mišljenju doktora Stefanovićaleži pre svega u ekonomskoj nesigurnosti ali I u problemu o kome se do sda nije mnogo pričalo a to je povećanje broja parova koji imaju problema sa začeće.

“ Država je siromašna, narod je nesiguran, plaši se budućnosti, najpre za sebe a potom I za svoje potomstvo. Ogroman je odliv mladih ljudi iz zemlje a oni što ostaju nemaju adekvatnu perspektivu. Strah I ekonomaska nesigurnost primarni je osnov smanjenja nataliteta. Osim ovog krucijalnog problema , postoji još jedan , a to je problem steriliteta. O njemu se tek sada priča kao o problemu “ dodao je dr Steafanović

On je dodao da je država u tom pogledu imala sluha I odredila da je limit za vantelesnu oplodnju 42 godine , što daje šanse parovima za dobijanje potomaka I u nekom kasnijem periodu nego što je bilo do sada.

Mada uz ogradu da nije siguran u podatak doktor je rekao da su Srbija I engleska s početka 20 veka imali isti broj stanovnika . Sada Engleska ima oko 60 miliona a Srbija između sedam I osam miliona. Tome su doprineli I radovi u 20. veku, nacija je devastirana I sistematski razređena.

Srbija godišnje gubi 30.000 stanovnika, a demografski podaci posebno su dramatični na području Nišavskog, Topličkog, Pčinjskog, Jablaničkog i Pirotskog okruga. Kako bi upoznali javnost sa problemom demografskog pražnjenja, negativnim stopama prirodnog priraštaja i naporima koje država i društvo čine kako bi se stopa nataliteta povećala, Medijski istraživački centar iz Niša (MIC) organizovao je tribinu “Decu ne donose rode.

„Poseban problem predstavljaju mladi koji se ne odlučuju za brak i porodicu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 1961. godine domaćinstva u Srbiji imala su 4,3 člana, dok je poslednji popis pokazao da je broj članova domaćinstva smanjen na samo 2,88%. Strah i ekonomska nesigurnost glavni su uzroci smanjenja nataliteta u Srbiji“, kaže Biljana Ljubisavljević istraživač iz MIC-a.

Prema podacima po poslednjem popisu procenat neoženjenig I neudatih žena iznosi 27,91 posto ukupnog broja stanovnika , a pre pola veka , 1961. Godine taj procenat je bio 19,99.

“Prema istraživanjima koja su sprovedena na pomenuta pet okruga ( Nišavski, pirotski Jablanički, Pčinjski I Toplički) ima 120 000 neoženjenih muškaraca a neudatih žena 75000. Ono što posebno zabrinjava je što mnogi od njih su već odsavno u petoj deceniji života. Od neoženjenih muškaraca njih 21246 je starije od 40 godina. A što se tiče neudatih žena 10 067 je starije od 40 godine” kazala je Biljana Ljubisavljević

Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji  su najzastupljenije porodice sa jednim detetom. – svaka druga porodica, odnosno 51,8 odsto od ukupnog broja porodica . Sa dvoje dece je 40 posto porodica a sa troje 6,7 posto. Svega 1,1 posto porodica ima četvoro dece dok su porodice sa pet I više najmanje zastupljene  I iznosi 0,4 odsto.

“Do kraja ovog veka Srbija će imati prepolovljen broj stanovnika. Pad nataliteta nije samo demografsko pitanje to je I političko pitanje, jer se odnosi na vojno bezbednosnu poziciju zemlje” rekao je  koji je istakao da su devastirana uglavnom pogranična područja što ima svoju težinu u bezbedonosnom smislu”., rekao je predsednik patriotskog društva “Devet Jugović” Dejan Vasić .

Stabilan prihod za majku I to do punoletstva deteta,  povećao bi broj dece u porodicama jer dečiji dodatak nije dovoljan. Važno je omogućiti I mnoge olakšice pri plaćanju režija. Na taj nači bi se umnogome olakšale život višečlanim porodicama, što bi doprinelo povećanju nataliteta.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare