Poljoprivreda: Zaštita kruške

LESKOVAC
Poljoprivrednim proizvođačima se savetuje obilazak voćnih zasada, jer se vizuelnim pregledom krušika uočava prisustvo zimske forme odraslih jedinki obične kruškine buve. Zasadi kruške se nalaze u različitim fazama opadanja lišća.
Poznato je da obična kruškina buva (Cacopsilla pyri) prezimljava kao odrasla jedinka zimske forme u zasadima krušaka u pukotinama kore, ali i u drugim skrivenim mestima, kao i ispod opalog lišća. Karakteristična pojava za običnu kruškinu buvu je pojava sezonskog dimorfizma odraslih jedinki. Letnje i zimske forme odraslih jedinki međusobno se razlikuju po boji, veličini i otpornosti na niske temperature. Razlika je u tome što je zimska forma tamnija, veća i otpornija na niske temperature od letnje. Kako je za sada uočeno prisustvo prezimljujuće forme imaga obične kruškine buve u niskom intezitetu, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.
Proizvođačima se preporučuje, da u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, primeni bakarne preparate u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih patogena prouzrokovača gljivičnih i bakterioznih oboljenja: čađave krastavosti kruške (Venturia pyrina), sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), bakterioznog izumiranja voćaka (Pseudomonas syringae pv.syringae). Sprovođenje tretmana preporučuje se u najtoplijem delu dana, uz primenu velike količine vode kako bi depozit preparata dospeo na celokupnu površinu krošnje i stabla. U danima kada je vreme bez padavina i sa optimalnim dnevnim temperaturama za tretman, preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite primenom nekog od preparata na bazi bakra: Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorida) u koncetraciji 0,75% ili Cuproxat (Cu iz bakar-sulfata) u koncetraciji 0,5-0,6% ili Grifon (Cu iz bakar-oksihlorida) u količini 4 l/ha.
Osim hemijskih mera zaštite savetuje se i sprovođenje agrotehničkih mera kao što je orezivanje i uklanjanje obolelih i polomljenih grana, istovremeno uklanjanje i mumificiranih plodova iz voćnjaka, jer i oni služe kao mesto prezimljavanja patogena.
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare