LESKOVAC

Zemljište
Za razliku od drugih gajenih kultura kojima zemljište služi samo kao supstrat iz koga putem korenovog sistema uzimaju vodu i hranljive materije, krompir u zemljištu stvara vegetativne organe – krtole, radi kojih se i gaji, a koje se koriste za ishranu. Zbog toga, krompir zahteva dobra, laka i rastresita zemljišta, zemljišta bogata hranivljivim materijama. Za sadnju krompira treba izbegavati plitka i peskovita zemljišta, manje su plodna i osetljiva na sušu. Treba izbegavati i zemljišta sklona zabarivanju, ugrožavaju razvoj korena, odnosno nalivanje krtola. Krompir zahteva zemljište slabo kisele reakcije sa pH 5,3-6,0. Reakcija zemljišta sa pH ispod 4,5 i iznad 7,5 negativno deluje na prinos krompira.

Toplota
Krtole krompira počinju da klijaju na temperaturi od 5ºC. Sade se kada se zemljište zagreje na 8-10ºC . Optimalna temperatura za obrazovanje krtola je 15-18 ºC, a temperatura vazduha 18-22ºC . Stabljika krompira sa lišćem veoma je osetljiva na niske temperature, tako da već na -1 do -2 ºC pri nešto dužem dejstvu, može uginuti. Visoke temperature zemljišta iznad 25 ºC nepovoljno utiču na obrazovanje krtola, Pri temperaturama preko 29 ºC taj prosec se zaustavlja. Negativni uticaji klimatskih činioca mogu u velikoj meri biti eliminisani različitim merama, kao što su navodnjavanje, sadnja kvalitetnog i naklijalog sadnog materijala, savremena agrotehnika, adekvatno đubrenje, zaštita i dr.

Plodored
Krompir je pogodan predusev za gajenje mnogih ratarskih kultura u plodosmeni. Najbolji predusevi za krompir su biljke koje obogaćuju zemljište organskom masom i azotom: detelina, lucerka, prirodne livade, soja, strna žita i dr. Krompir najbolje uspeva na novorazoranim prirodnim livadama, lucerištima ili veštačkim travnjacima. Pogodan predusev za setvu ozimih strnih žita. Iza sebe ostavlja nezakorovljeno strukturno zemljište i omogućuje setvu u optimalnim rokovima. Ne preporučuje se gajenje krompira u dužoj monokulturi (najviše dve godine), kao ni iza biljaka iste familije (paprika, paradajz, duvan).

Obrada zemljišta
Obrađivanje zemljišta ima veoma važnu ulogu u tehnologiji proizvodnje krompira. Cilj te agrotehničke mere je da se oranični sloj zemljišta dovede u povoljno stanje kako bi se biljke krompira dobro razvijale, odnosno da bi se stvorilo više prostora za lako širenje korena. Ukoliko je prostor u kome se koren razvija veći utoliko će biljke u njemu naći više hrane. Cilj obrađivanja je i da se zemljište izmeša unetim đubrivima i učini dostupno svim delovima korenovog sistema biljke. Obrada zemljišta za sadnju krompira počinje u jesen. Stvaraju se povoljni uslovi za rast i razvoj biljaka i dobijanje visokih prinosa. Time se stvara akumulacija zimske vlage u zemljištu. Duboko jesenje oranje treba početi koliko je god moguće ranije da bi se iskoristila topla i rana jesen. Ako je u jesen obavljeno duboko oranje i došlo do izmrzavanja i stvaranja rastresite strukture, dovoljno je u proleće obaviti tanjiranje teškim tanjuračama.

Đubrenje
Prinos je u korelaciji sa delovanjem brojnih činilaca koji omogućavaju stvaranje povoljnih uslova zemljišta za obrazovanje maksimalnih količina organskih materija. Od brojnih činilaca koji povećavaju plodnost zemljišta po važnosti i efikasnosti izdvaja se đubrenje. Zbog velikih količina mineralnih materija koje se iz zemljišta iznose prinosom, postoje veliki zahtevi za mineralnim materijama.
Krompir ima najveće potrebe za kalijumom, azotom i fosforom. Količina i vrsta đubriva zavise od planiranog prinosa krompira i od predhodnog useva. Pre unošenja đubriva treba proveriti plodnost zemljišta. Za prinos od 35 t/ha ranog krompira đubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110-150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira đubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Najveći prinosi se postižu kombinovanom primenom organskih i mineralnih đubriva.

                                                                                        Boban Stanković, dipl.inž.polj.