LESKOVAC
“Pokret otete bebe-promena sistema” organizovalo je akciju prikupljanja potpisa podrške ovom udruženju koje za cilj ima otkrivanje istine, nalaženju otete dece i promenu sistema. Ana Pejić, zamenica predsednika pokreta, kaže da afera sa nestalim bebama traje već decenijama u Srbiji.
„Od 1960. do 2010. godine prema zvaničnim statističkim podacima u Srbiji je umrlo 247.000 beba Proverom smo konstatovali, upoređivanjem po godinama i porodilištioma da je taj broj barem duplo veći. Dok godišnje u svetu i Evropi u proseku na 1.000 rođenih beba umru 3, u Srbiji je ta brojka 100 ili 120. Statistika je jako čudno vođena, jer recimo u Sremskoj Mitrovici u 1988. godini, kada je, kako kažu umrlo moje dete, statistika kaže da je umrlo 18 beba u porodilištu za godinu dana. Međutim, matičar kaže da je ta bojka 24, a bolnica tvrdi da je 36!? U nekim gradovima je ta razlika trodupla! Mnogo ima nelogičnosti u tim podacima, meni je umro sin, a rodila sam devojčicu… Takvih priča ima mnogo, po čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Mi decu nismo videli ni živu ni mrtvu, dokumentacija govori jedno, nama je rečeno drugo, pamtimo treće… Obdukcionog materijala nema, matičari su zavodili švrljotine… Ova afera traje decenijama, mi smo pokušavali da je rešimo legalnim putem… Bili smo kod sadašnjeg predsednika koji je tada bio opozicija i koji je obećao da će to rešiti kada dođe na vlast, bili smo i kod onog pre njega… Svi kažu kad budu na vlasti biće rešeno, a kad dođu na vlast više nema takvih obećanja i rešavanja problema, kao da je to neka crvena zona za njih u koju oni ne zalaze. Tužilaštvo ne radi, sudstvo ne radi, tako da smo mi rešili da sami to uradimo, da se direktno politički angažujemo ili kandidujemo na sledećim izborima. Jedini način da se stvari pokrenu sa mrtve tačke, da se oteta deca lociraju i vrate roditeljima, jeste da se Udruženje politički aktivira i u Parlamentu pokuša da promeni sistem, otvori arhive i ustanovi istinu. Cilj je da pokret “Otete bebe“, preraste u široki front, čiji će cilj biti moralni prepord naroda.“
Ana Pejić kaže da se možda i kasni sa ovakvom akcijom.
„Bilo je roditelja koji odavno predlagali da se politički angažujemo. ja sam smatrala da treba da se držimo po strani, nama je svejedno ko je vlast. Ali, to bi bilo normalno da je ova zemlja normalna, ali ovo je zemlja kriminala. Mi ulazimo u ovo bez sponzora, stranih ambasada, zaštitnika, partija, da smo miljenici vlasti ili opozicije, mi smo jedna samoorganizovana grupa koja će Srbiji pokazati da je to moguće.“
Javnosti je Ana Pejić poznata i po tome što je u emisija na televiziji sa javnom frekvencijom po imenu i prezimenu prozvala i optužila doktora da je učestvovao u akciji prodaje bebe, pritom pustivši i snimak osobe koja je kupila tu bebu i koja pojašnjava kako je do toga došlo.
„Mi za sve što javno kažemo imamo dokumentaciju i sve možemo da potvrdimo. Pritom, svesna sam da može nešto da mi se dogodi, pa iz tog razloga ta dokumentacija koju posedujem nije samo na jednom mestu. Ali, ne plašim se da javno sve ovo govorim. Neko mi je uzeo dete, šta još može da mi uzme?“
Ljiljana Stevanović, predsednik Udruženja građana „Pokret otete bebe – promena sistema“ kaže da su sve priče oko tih beba iste ili jako slične.
„Recimo, ja sam dobila sina, sve je bilo u redu prva dva dana, a onda su mi rekli da mi je beba umrla, da sam ja mlada i da ću imati dece, s obzirom da sam u tom trenutku imala 22 godine. Bebu više nisam videla, tražila sam da je sahranim, ali su mi rekli da oni sve to rade… Ono što je simptomatično u tim slučajevima je da, kada počnete da istražujete, i kada zatražite neki dokumet, npr. izvod iz matične knjige rođenih, umrlicu… Vi taj dokument bez problema dobijete. Ali, kada ukažete da se neki podaci ne slažu sa realnim stanjem, da nije baš kako tu piše, onda odjednom nailazite na zid ćutanja, na sabotiranje, slanja od kancelarije do kancelarije, na odgovore tipa „to je radio kolega koje je u penziji 10 godina, ko zna šta je i kako je on unosio u knjige…“ Meni su, recimo, rekli da se taj papir koji tražim nalazi na tom i tom mestu, ali da ne smeju da mi ga daju, jer će ostati bez posla… Mnogo je tu nelogičnosti, aljkavosti, što naravno, rađa sumnju da je neko nešto radio mimo zakona. Deca nestaju već decenijama, ali smo mi verovali doktorima. Šta vam doktori kažu, vi verujete… Sada se to promenilo…“
