BEČ
Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost/potpredsednica Evropske komisije, Maroš Šefčovič, potpredsednik za energetsku uniju i Johanes Han, komesar za susedsku politiku i proširenje, predstavljaće Evropsku uniju na samitu zemalja Zapadnog Balkana koji se održava sutra, 27. avgusta, u Beču. Domaćin samita je federalni kancelar Austrije Verner Fajman.
Ovaj samit će se zasnivati na napretku koji je postignut od Berlinskog samita prošle godine i nastojaće da još više razvije saradnju između 6 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Srbija) u rešavanju zajedničkih izazova, naročito migracija koje su jedna od glavnih tema samita, pored regionalne saradnje, verskog dijaloga i borbe protiv ekstremizma. Na samitu će se održati paralelni sastanci šefova vlada, ministara spoljnih poslova i ministara privrede.
• Na sastanku šefova vlada, premijeri će razmatrati aktuelnu ekonomsku situaciju u regionu, obrazovanje mladih i stručno obrazovanje, i povezivanje. Visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini će učestvovati na ovom sastanku. Ona je izjavila: “Region Zapadnog Balkana je suočen sa brojnim izazovima, od urgentnog rešavanja pitanja vezanih za bezbednost i migracije do potrebe za prevazilaženjem ekonomskih i političkih teškoća u mnogim zemljama. Samit Zapadnog Balkana u Beču će nam pružiti važnu priliku ne samo da razgovaramo o aktuelnim izazovima, već i o našoj zajedničkog budućnosti.”
• Komesar Han će sa ministrima spoljnih poslova razgovarati o trenutnim prioritetnim pitanjima u regionalnoj saradnji i aktuelnim izazovima vezanim za migracije. Komesar Han je izjavio: “Od prošlogodišnjeg samita u Berlinu videli smo izvanredan napredak u našoj zajedničkoj agendi o povezivanju i sada smo identifikovali konkretne, prioritetne, investicione projekte u regionu koji bi mogli da dobiju podršku Instrumenta za pretpristupnu pomoć.”
• Potpredsednik Šefčovič i ministri privrede će diskutovati o ekonomskim izgledima regiona, energetskom i transportnom povezivanju, kao i o stručnom usavršavanju. Potpredsednik Šefčovič je izjavio: “Naša Strategija energetske unije vrlo jasno kaže da energetska unija ne prestaje na granicama Evropske unije. Zato ne štedimo napore da bolje povežemo Zapadni Balkan sa našim sopstvenim energetskim sistemima. To je poruka koju sam preneo kada sam nedavno bio u poseti Srbiji, i to je moja poruka ovom samitu.”
1,5 miliona evra humanitarne pomoći za izbeglice i migrante u Zapadnom Balkanu
Danas, uoči samita, Evropska komisija pušta dodatnih 1,5 miliona evra humanitarne pomoći izbeglicama i migrantima u Srbiji i Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji. Ovom pomoći ćemo podržati humanitarne partnere u pružanju onog najnužnijeg kao što su voda za piće, higijena, zdravstvena nega, sklonište i zaštita za izbeglice i migrante, unapređenje prihvatnih centara kao i koordinacija i izveštavanje o migrantskim pitanjima u regionu. Kristos Stilijanides, evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama, je rekao: “Zapadni Balkan je suočen sa dosad neviđenim brojem izbeglica i migranata u tranzitu. EU pojačava humanitarnu pomoć kako bi im pomogla u ispunjavanju najurgentnijih potreba. To je evropska solidarnost na delu”.
Evropska komisija je ranije odobrila 90.000 evra za humanitarnu pomoć Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji (31. jula 2015.) i 150.000 evra Srbiji (20. avgusta 2015.) u odgovor na ovu vanrednu situaciju. Ova sredstva su direktno otišla nacionalnim društvima Crvenog krsta dveju zemalja. Ukupna humanitarna pomoć EU namenjena ugroženim izbeglicama i migrantima u Srbiji i Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji sada iznosi 1,74 miliona evra.
U Evropskoj agendi o migracijama, Evropska komisija je definisala sveobuhvatan pristup rešavanju migracionih izazova kako na kratkoročnom tako i na dugoročnom planu. Saradnja i podrška trećih zemalja, posebno onih koje su u neposrednom susedstvu, predstavlja ključni element tog pristupa.
Domaćin samita je federalni kancelar Austrije Verner Fajman, koji je pozvao premijere 6 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina), zatim Nemačke, Francuske, Italije, Hrvatske i Slovenije.