LESKOVAC

Na jugu Srbije postoji planina koja se zove Kukavica i na njoj, , kao i svake zime, ima skoro najviše snega ali se ona, izgleda, ne vidi iz Beograda, piše čitaoc Regionalne informativne agencije JUGpress.

“Preko javnog servisa danas čujem informaciju da snega  u Srbiji ima samo na Kopaoniku I Staroj planini, a iz Leskovca ga vidim I na Kukavici. I, proverim na sajtu hidrometeorološkog zavoda.  I vidim “čudo” koje se svake godine ponavlja. Najviše snega u Srbiji ima na “Kopu”47, onda na našoj Kukavici 43, pa na Staroj planini 42 cm.

Čudno je da se svake godine ovaj podatak ne saopštava realno javnosti od strane “javnog servisa”, koji se finansira po sistemu poreza, a tu istu javnost nerealno informiše . Nije jug Srbije interesantan, iz mnogih razloga. Nije naša država nalazila za shodno da ulaže ovde, najverovatnije jer je daleko od platežno sposobnog stanovništva. A u Leskovcu su plate na tom nivou da će se retko koji upošljenik “setiti” da koristi turističke blagodeti obližnje Kukavice, ili Radana.

Na Kukavici sa leskovačke strane skoro da nema turističkih objekata. Isto sedamdesetih je sagrađen lep hotel na “Jasičkom ravništu”, desetak kilometara od Vučja, pored “Goleme reke”. Vremenom je privatizovan par puta, ali sada zvrji prazan. Polako I sigurno propada. Postoji I planinarski dom na najvišem vrhu, koji je u malo boljem stanju, ali se koristi samo za potrebe planinara, onda kad je zemljani put prohodan.  Pre par godina gradske vlasti su raspisale konkurs na kome se prijavio planinrski savez za neka ulaganja u ovaj dom, prošli su na njemu, ali su onda vlasti odustale od investiranja.

 Puteva takođe nema, a oni koji su ranije urađeni su ostavljeni bez održavanja I danas su skoro neprohodni za automobile. Sedamdesetih godina je JNA probila I asfaltirala u narodu nazvan “vojni put”, ali je nekih 4 kilometara ostalo neasfaltirano, opet sa strane Leskovca. Zub vremena je I ovde bio neumitan. Put je korišćen nedomaćinski, nije održavan, tako da je sada neprohodan za automobile, a najkraća je veza između Leskovca I Vranja”, navodi se u ovom pismu.