LESKOVAC

Povodom pogrešnih poreskih rešenja za 2017. godinu, koja su stigla na adrese više od 4.000 Leskovčana, u kojima im se naplaćuje porez na nepostojeću imovinu, šef Odseka za lokalnu poresku administraciju Goran Pejić je danas rekao da nisu imali puno vremena za proveru podataka, jer je trebalo početkom juna krenuti sa podelom rešenja, već su jednostavno pustili obračun i  da se u svakom desetom rešenju javlja problem.

“Greška nije u nama, mada će neko pitati zbog čega niste proveravali podatke, pre nego što ste pustili obračun. Mi smo podatke koje smo dobili od katastra, pri tom ne menjajući ništa, samo prosledili Institutu “Mihajlo Pupin”, čiji program koristimo, da bi Institut uradio uparivanje tih podataka sa poreskim obveznicima koje imamo u sistemu. Formirali su poreske prijave na osnovu kojih smo mi radili obračun.”

Pejić poručuje da je došlo do obične tehničke greške.

Zabunu su napravile šifre, po kojima je poreska uprava nekada evidentirala obveznike.

Sada se evidencija radi na osnovu matičnog broja.

“Za sve one obveznike koji nisu bili poznati kao poreski obveznici kod nas u sistemu, poreska uprava je već imala neku šifru. Pokušano je uparivanje podataka koje je katastar dao sa obveznikom koji je poznat po šifri i tu se potkrala greška. I zato se kod par hiljada obveznika javio problem, problem koji u hodu ispravljamo i ne vidim ništa strašno u tome”, objašnjava Pejić.

Na pitanje kako se mogu ispraviti ta pogrešna poreska rešenja, Pejić je odgovorio  da je potrebno da se svi poreski obveznici jave ukoliko smatraju da je došlo do pripajanja nekih akscesorskih parcela, koje nisu u njhovom vlasništvu. “Svi oni će biti najljubaznije primljeni i uradiće se provera podataka. Otvorićemo podatke za svakog poreskog obveznika i uporediti ih sa podacima iz rešenja. Ukoliko postoji greška, odmah radimo ispravku. Brišemo prethodnu prijavu i donosimo novo, ispravno rešenje. Nikakvu taksu ne naplaćujemo, niti tražimo od ljude da podnose zvanične zahteve,” rekao je on.

Pejić je slikovito objasnio zašto nisu mogli da provere svaki podatak odnosno svako rešenje.

Prema njegovim rečima, u proseku, potrebno je tri minuta za proveru svakog podatka, a to je otprilike tri miliona minuta ili 50.000 sati za proveru više od 4.000 rešenja. Ako petoro radnika, koliko su trenutno zapošljena u Lokalnoj poreskoj administraciji, radi proveru tih podataka puno radno vreme, biće im potrebno oko 1.250 radnih dana, tvrdi Pejić.

Pejić je, takodje, iskoristio priliku i da se pohvali da je grad Leskovac, po prvi put posle osam godina,  uveo porez na gradjevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište.

Državna revizorska institucija  koja je radila kontrolu finansijskog poslovanja za 2015. godinu je, kako kaže, imala primedbu na način poslovanja i odmah “preporučila” da grad Leskovac “mora da oporezuje zemljište.”