VLASOTINCE

U periodu od januara do kraja oktobra 2023.godine iz Srbije je izvezeno 845 tona sveže maline, u vrednosti skoro 1,7 miliona evra, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku. Kada je reč o izvozu smrznute maline, do kraja oktobra izvezeno je 57.612 tona, u ukupnoj vrednosti nešto više od 37 miliona evra. Zemlje u koje Srbija najčešće izvozi su Nemačka, Belgija, Holandija i SAD. Po podacima koje je objavio portal Agrobiznis, ostvarena vrednost izvezenog voća bila je ukupno 622 miliona evra, a vrednost uvezenog voća blizu 245 miliona evra.
I dok određene državne institucije iznose i hvale se pojedinim podacima iz dela poljoprivrede dotle proizvođači maline, kao i ostalog jagodičastog voća na terenu imaju previše problema. A najveći problem je svakako otkupna cena maline, koju kako kažu sami malinari “određuje gospoda iz udobnih fotelja”, ne mareći uopšte šta je sve potrebno da bi se malina očuvala u punom kvalitetu i stigla potom na tržište.
Mladi poljoprivrednik Srđan Nikolić iz Vlasotincu na svom porodičnom imanju u planinskom delu selu Krstićevu na pola puta od Vlasotinca do Crne Trave, već više godina bavi se malinarstvom, a u isto vreme i pčelarstvom. Ovo su dva veoma zahtevna posla gde Srđan sa svojom malobrojnom porodicom postiže izvanredne rezultate kada je u pitanju kvalitet maline i proizvedenog meda.

• Pod malinom imam nešto više od 15 ari, dok trenutno pčelarim sa 35 košnica. Sve što radim činim iz ljubavi i zadovoljstva pored posla koji imam u auto školi. U svim poslovima pun udeo u radu ima i moja supruga Sanja, kao i sin Miljan diplomirani inženjer elektrotehnike i ćerka Milica učenica vlasotinačke gimnazije – u kratkim crtama upoznaje nas Srđan Nikolić sa poslovima kojim se već duže vreme bavi.
  JUGpress: Da li ima dovoljno povoljnih uslova u kraju gde vi živite za malinarenje ?
  S.Nikolić: – Naš kraj je izuzetno pogodan za gajenje maline, čak, po meni, mnogo bolji no što je to slučaj u zapadnoj Srbiji gde tradicionalno ima najviše malinara. Prelepe planine sa čistim vazduhom i mnogo šuma daju posebnu dimenziju lepote ovog kraja, a još više pogoduju samoj malini. Prošle godine sa površine nešto veće od 15 ari ubrao sam rekordnih 2,5 tone, a ove godine zbog loših vremenskih uslova samo 1,8 tona, što je takođe izvanredan rezultat.
  JUGpress: Koji vas sve problemi muče sa kojima se susrećete kada je u pitanju malina ?
  S.Nikolić: – To su, najpre, niske otkupne cene i plasman ubrane maline. Prošle godine cena maline bila je dobra i sa pravom njenom tržišnom vrednošću, dok ove godine to nije bio slučaj. Nismo imali dobit ni za prostu reprodukciju, već smo poslovali na ivici isplativosti, a mnogi i sa evidentnim gubicima. Otkupna cena bila je 160 dinara i nije mogla da pokrije ni troškove proizvodnje koji iznosi nešto više od 200 dinara po jednom kilogramu.
  JUGpress: Ko je u ovoj celoj i neveseloj priči zakazao ?
  S.Nikolić: – Pošto je najvećim delom naš poslodavac država odnosno njeno nadležno Ministarstvo poljoprivrede. Oni se brane time da je tržište mesto gde se određuje cena i da je to posledica tržišne utakmice ponude i tražnje. Postoji opravdana sumnja da je jedna veća količina malina uvezena, jer prošle 2022.godine ubrano je u Srbiji 60 hiljada tone malina i isto toliko izvezeno, a sada je navodno 20 hiljada tona malina uskladišteno u hladanjače pojedinih nakupaca i prekupaca. Mi smo u svemu ovome nemoćni, mada bi nadležno ministarstvo moglo privremeno da zabrani uvoz maline sve dok se ne proda i izveze naša srpska malina koja se nalazi u mnogobrojnim hladnjačama u pojedinim mestima u zemlji.
  JUGpress: Očigledno je da ste imali mnogo problema sa malinom, a kakva je situacija kada je med u pitanju ?
  S. Nikolić: – Ni tu nam nisu ruže, bog zna kako cvetale, a nadali smo se da ćemo imati uspešnu i medenu godinu. Pored problema sa našom malinom sada izgleda da ni med nije potreban evropskom tržištu. Malo je čudno da ranijih godina nismo mogli da udovoljimo sa potrebnim količinama meda zemljama u okruženju a sad je došlo ozbiljnog poremećaja u tražnji meda.
  JUGpress: Da li su preduzete mere da se ne dođe u ovoj situaciji koja je sada vaš ozbiljan problem ?
  S.Nikolić: – Kada je pre nekoliko godina u Rači izgrađen pogon ,,Naš med” ponadali smo da smo rešili jedan ozbiljan problem distribucije i prodaje meda. Međutim do toga nije došlo, dobrim delom zbog nesposobnosti menadžmenta ili je nešto drugo u pitanju. Za razliku od maline, koja mora odmah biti prosleđena kupcu, med može da sačeka bolje dane i da se prodaje onda kada to pčelarima cena bude finansijski isplativa.
  JUGpress: Šta valja činiti u godinama koje su pred vama ?
  S:Nikolić: – I pored evidentnih problema koji su nas snašli, duboko verujem, i iz ličnog iskustva, smtaram, da malinarstvo, pčelarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo u našem kraju može da ima lepu perspektivu, jer prirodni uslovi su više nego povoljni, a ljudi su vredni i radni. U svakom slučaju i nadležno ministarstvo poljoprivrede moralo bi da povede više računa za poljoprivrednike i da im mnogo više subvencijama pomaže. Bolje je da ljudi rade na svojim posedima u prelepoj prirodi, nego da idu u strane firme koje su preplavile Srbiju za minimalnu zaradu koja nije dovoljna za pristojan i normalan život jedne porodice. Bez obzira na mnoge nedaće koje su sada iza mene, nastaviću da radim u malinjaku i pored svojih košnica. Ako ne bude dobre zarade, bar ću uživati u lepoti svog kraja i disati punim plućima čist planinski vazduh – kaže nam vredni i preduzimljivi Srđan Nikolić.

Nagrade za radost
MEDALjE ZA MEDENI MED
JUGpress: Da li ste za svoj proizvedeni med dobili neko priznanje ?
S.Nikolić: – Da, jesam i to više puta. Izdvojio bih pre svega dve zlatne medalje za kvalitet bagremovog meda sa Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, ove i prošle godine. Zlatnu medalju za proizvedeni med dobio sam i na Međunarodnom takmičenju u Severnoj Makedoniji, tačnije u Tetovu za kvalitet imuno meda mešavine meda, polena propolisa i to u konkurenciji 300 izlagača iz 18 država sveta – informiše nas o dobijenim nagradama Srđan Nikolić.

Pesnička duša
PIŠE KNjIGU O SABORIMA
Pored svakodnevnog zahtevnog rada sa pčelama i u malinjaku, Srđan u familijarnoj auto školi kao instruktor podučava polaznike do vozačke dozvole. I pored svih tih obaveza Srđan je u začetku pesničkog i književnobg rada.

• U trenucima retkog predaha započeo sam pesničke rabote. Letos na debitanskom nastupu u Sokobanji zavredeo sam, u veoma jakoj konkurenciji, drugu nagradu što me motiviše da još više pišem pesme. Od nedavno osmelio sam se da pišem knjigu i obradim sabore u našem planinskom delu gde je bilo mnogo sveta i gde su se okupljali svi oni koji su otišli širom Srbije, a neki i van granie naše zemlje. Ali, nažalost na saborima je sve manje ljudi, koji su znali predhodnih godina da zaigraju i kolo u kome bi se svi uhvatili – sa puno sete govori, Srđan, o ovim događajima iz prošlosti. (kraj)VS/LJS