LESKOVAC

Dok se Leskovac pozicionira kao „grad kulture“, na njegovom krajnjem severu, u Brestovcu i okolnim selima, građani se svakodnevno suočavaju sa problemima koji traju decenijama. Nedostatak vrtića, hronični problemi sa vodom, endemska nefropatija, neodržavane zelene površine, divlje deponije, urušeni Dom kulture i nedostatak osnovnih zdravstvenih usluga samo su deo liste. Umesto pasivnog čekanja, grupa meštana je odlučila da uzme stvari u svoje ruke. Tako je nastalo Udruženje građana „Ovde ostajem“.

Od roditeljske brige do udruženja

Milena Ranđelović, jedna od osnivačica udruženja, u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress detaljno opisuje početke njihove borbe:

„Kao neformalna grupa roditelja okupila se 2020. godine, početkom septembra, oko problema sa vrtićem u Brestovcu. Konkretno, razigraonice za decu od 3 do 5 godina koja traje 2-3 sata dnevno. Svake godine se mahalo kao šargarepom na štapu roditeljima – biće, neće biti… Te godine je prećeno da neće moći jer nema budžeta. Iako to nije pun vrtić, roditeljima je mnogo značilo. Taj problem je okupio nekolicinu nas.“

Kada je taj inicijalni problem delimično rešen, roditelji su shvatili da postoji mnogo širi spektar nerešenih pitanja koja muče njihov kraj. Tako je u decembru 2022. godine formalno osnovano Udruženje građana „Ovde ostajem“.

„Cilj nam je pre svega rešavanje problema naše šire lokalne zajednice – približno šest sela koja gravitiraju ka Brestovcu i sam Brestovac, krajnji severni deo grada Leskovca“, naglašava Milena Ranđelović.

„Srednjovekovno – vile i grabulje“: Kako udruženje rešava probleme

Na pitanje na koji način oni konkretno rešavaju probleme, Ranđelović odgovara iskreno i slikovito:„Srednjovekovno, moram tako da kažem – vile i grabulje. Šalu na stranu, do sada smo imali nekoliko projekata koje smo sproveli preko civilnog sektora. Jedan je bio projekat za mlade, donator NKD iz Niša. Poslednji, koji se završio u februaru, bavio se ispitivanjem javnog mnjenja o vraćanju statusa opštine Brestovcu, Grdelici i Vučju.“

Udruženje je veoma aktivno i na polju ekologije. Članovi lično održavaju zelene površine:„Imamo mladice koje su pre nekoliko godina posađene od strane lokalne samouprave u Centralnom parku u Brestovcu. Iako je taj park na listi gradskog zelenila za održavanje, svake godine u leto to treba da se zalije, to niko ne zaliva. Mi se sakupimo i nekoliko puta u toku leta doteramo cisterne i uspevali smo da ih održimo u životu. Kada smo se obratili nadležnima, jedan od odgovora je bio da ‘nema veze, zasadićemo druge’.

Najteži problemi : Voda, vrtić i zdravstvo

Najveći i najozbiljniji problem sa kojim se suočavaju jeste voda. Brestovac i okolna sela već šest decenija predstavljaju epicentar endemske nefropatije.

„Zato smo i imali prošlogodišnje 24-odnevne blokade puteva u Donjem Brijanju, kod njih je još veći problem nego u Brestovcu, jer trećina sela ostaje bez vode, bunari presušuju tokom letnjih meseci“, ističe Ranđelović.

Drugi veliki prioritet je briga o deci. Gradonačelnik Leskovca je 2024. godine lično obećao 2,5 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za izgradnju novog vrtića, ali od tog obećanja nije bilo ništa, prenosi nam.

Početkom januara 2025. godine inspekcija je zatvorila i postojeću preškolsku ustanovu jer nije ispunjavala uslove, na šta ovo udruženje godinama upozorava.

„Imamo osnovnu školu koju pohađa oko 500 učenika uzrasta od 7 do 14 godina, a nemamo pedijatra. Roditelji moraju da prelaze 20 kilometara od Brestovca ili 30 kilometara od Brijanja da bi došli do pedijatra“, upozorava Milena Ranđelović.

Uspešne akcije kojima se ponose

I pored ograničenih resursa, udruženje je sprovelo nekoliko zapaženih akcija. Jedna od najznačajnijih je organizovanje ginekoloških pregleda.

„Sami smo isfinansirali ginekološke preglede za preko 160 žena u Brestovcu. Dom zdravlja nam je izašao u susret. Trajalo je šest nedelja, svake nedelje. Instrumentarij za jednokratnu upotrebu smo kupili o našem trošku. Možda smo i najponosniji na taj projekat, jer je zahvaljujući njemu jednoj ženi bukvalno spašena glava.“

Trenutno je u završnoj fazi osnivanje Dobrovoljnog vatrogasnog društva, odnosno reosnivanja, jer je takvo društvo u ovom kraju postojalo od 1948. do početka 2000-ih. Već je prijavljeno oko 20 kandidata koji treba da prođu obuku.

Finansiranje iz sopstvenog džepa i kritika bahatosti političara

Udruženje se najvećim delom finansira iz ličnih sredstava svojih članova.„Finansiramo se pretežno iz svog džepa. Ostali projekti idu preko donacija Evropske unije ili Amerike. Nikad nismo konkurisali za projekte kod lokalne samouprave. Više bi nam značilo da nam srede zgradu Doma kulture u Brestovcu, u kojoj je nekada bila bioskopska sala, a sada na krovu zjapi ogroman krater. Neka izgrade vrtić, neka reše vodu. Nije sve u asfaltu“, poručuje Ranđelović.

Otvoreno kritkuje odnos lokalne samouprave prema građanima:„Nekako smo zamenili uloge. Umesto da oni budu naši uposlenici, mi ispadamo potčinjeni i podređeni. Bahatost određenih ljudi smeta. Budžet je novac svih nas, pa ipak se građani osećaju kao da mole za svoje osnovno pravo.“

Moć medija i podrška meštana

Udruženje redovno koristi pomoć medija kao efikasan alat pritiska. Jedan od ilustrativnih primera je slučaj drvene bandere koja je pretila da padne na kuću usamljene žene:„Komšilica je pet godina zvala Elektrodistribuciju bez uspeha. Majstor je došao i rekao joj da ‘može da stoji još 20 godina’. Mi smo sastavili tekst, napravili fotografije i poslali medijima. I bandera je zamenjena za tri dana. To je moć medija, na koje se ja dosta oslanjam.“

Meštani ih sve više prepoznaju kao pokretače promena. Neki ih čak doživljavaju i kao „komunalnu službu“, javljajući im se za najrazličitije probleme, od prepunih kontejnera, preko divljih deponija, do ličnih komunalnih nevolja.

„Ljudi su poprilično ogorčeni. Mnogi kažu da njihove prijave idu ‘u zid’. Mi pokušavamo da izađemo u susret koliko je realno i moguće“, zaključuje Milena Ranđelović.

Poruka za kraj: Građanski aktivizam pokreće stvari

„Ovde ostajem“ jasno pokazuje da građanski aktivizam na lokalu može da pokrene stvari koje sistem godinama ignoriše, od zalivanja drveća i organizovanja zdravstvenih pregleda, preko borbe za zdravu vodu i vrtić, do reosnivanja vatrogasne službe. Njihova poruka je jednostavna, ali snažna: stanovnici naselja na severu teritorije grada Leskovca ne žele da budu zaboravljeni i spremni su da se aktivno izbori za bolji život u svom kraju.