KOSOVSKA MITROVICA

Malo je reći da je prema Srbima na Kosovu i Metohiji stav separatističkih vlasti u Prištini
neprijateljski. Na svakom mestu, na svakom koraku režim Aljbina Kurtija trudi se da što više zagorča
život Srbima sa namerom da oni napuste južnu srpsku pokrajinu. Za nešto više od godinu dana režim u
Prištini je likvidirao više od 700 radnih mesta na kojima su radlili Srbi.
Otimanjem tzv. Rajske banje u Banjskoj koju je zaposela ROSU policija više od pedesetak Srba ostalo
je bez svog radnog mesta. Zatvaranjem Poštanske štedionice i ukidanjem dinara kao i Trezora Narodne
banke Srbije više od dvesta Srba je izgubilo zaposlenje. Na sličan ili istovetan način više od
šezdesetak radnika Komercijalne banke ostaje bez svog radnog mesta i seli se u ostatak Srbije.
Masovno se zatvaraju prodavnnice, apoteke, ugostiteljski objekti od strane separatističkih vlasti
zbog čega Srbi ostaju bez posla. Preko agencije za privatizaciju koja se odvija po pravilu da niko od Srba
ne može da kupi bilo kakav objekat jer tu vlada princip apsolutne diskriminacije što može i sama
statistika da potvrdi da kroz privatizaciju nijedan Srbin do dana današnjeg u ovih 25 godina nije postao
vlasnik nijedne nekretnine.
Primera radi ugostiteljski objekat poznat pod imenom Dolče vita do samog mosta na Ibru poznat iz
vremena kada su Srbi branili severni deo grada Kosovske Mitrovice kupio je Albanac. Isto se desilo i sa
kancelarijom i kućom u kojoj je radio pokojni Oliver Ivanović gde je agencija za privatizaciju u
Prištini taj objekat opet dodelila Albancu kroz isfabrikovanu tendersku dokumentaciju.
Ostajući bez posla a takođe i bez podrške svoje države Srbi polako ali sigurno napuštaju Kosovo
i Metohiju. Nebriga koju Beograd pokazuje ogleda se naročito po pitanju dinara. Beograd je to olako
prihvatio iako je još 2000. godine ondašnja UNMIK-ova administaracija donela odluku da je dinar
validno platežno sredstvo.
Dobar deo nevolja koje Srbi doživljavaju Beograd može da spreči. Ali on to ne radi iz dva razloga,
zbog Briselskog sprazuma i Francusko-nemačkog predloga u kome se Aleksandar Vučić obavezao da neće da se meša u unutrašnje stvaru u južnoj srpskoj pokrajini. Na ovaj način Beograd odnosno njen predsednik
postaje saučesnik režimu Aljbina Kurtija u egzodusu i progonu Srba.
Na neobjašnjiv način predsednik Srbije primorava 580 Srba pripadnika kosovske policije da
napusti svoja radna mesta, vrate duge i kratke cevi navodno zato što nije formirana Zajednica srpskih
opština. Na taj način predsednik Srbije je otvorio vrata ROSU policiji da na severu KiM ugrožava i
maltretira Srbe i gde danas na ovom prostoru nema ni jednog jedinog srpskog policajca. Biti ne može da se on nije dogovoro sa Aljbinom Kurtijem kao što se ranije dogovorao da mu ovaj ustupi autobuse za tzv.
kontramiting u Beogradu.
Posebno je zanimljivo ćutanje i Kancelarije za KiM i Srpske liste nad otimanjem pet benzinskih
pumpi u kojima su Srbi radili na severu Kosova i Metohije u opštinama Leposavić, Zvečan, Kosovska
Mitrovica i Zubin Potok zbog čega je skoro pedesetak Srba ostalo bez posla. Razlog za ćutanje krije se u
tome da kada je došlo do privatizacije Beopetrola koga je kupio Lukoil i Jugopetrola koga je kupio
Gazprom oni su tada kupili i objekte koje su ove kompanije posedovale u južnoj srpskoj pokrajini. Sva
imovina ovih kompanija južno od reke Ibar je već ranije zaposednuta od strane Albanaca. Na severu Kosova i Metohije ove ruske firme prepustile su Srbima sa tog područja da se bave prodajom goriva. Da ga
Priština ne bi optužila da Aleksandar Vučić štiti rusku imovinu Beograd je zaćutao zaboravljajući
pritom da je 2016. godine famozni Marko Đurić trijumfalno i egzaltirano otvorio NIS-ovu pumpu u
Kosovskoj Mitrovici.
Nažalost, nevoljama Srba nema kraja naročito dok je u Beogradu na vlasti izdajnički režim
Aleksandra Vučića. Cinično, podrugljivo, tragikomično deluje pesma o „Acu komandantu“ koji bije bitku
za Kosovo i Metohiju koja se čuje na Pink televiziji imajući u vidu da je Srbe na Kosovu i Metohiji zbog
golog opstanka na vlasti predsednik Srbije prepustio njihovoj tragičnoj sudbini. Cela situacija može da
se okarakteriše po onoj Njegoševoj – Janko brani Vladislava mrtva, što ga brani kad ga ne odbrani”, saopštila je “Otadžbina”. (saopštenje)