KOSOVSKA MITROVICA

Izjava predsednika Socijalističke partije Srbije, potpredsednika vlade i ministra policije Ivice
Dačića da je rukovodstvo Srbije 2013. godine bilo prevareno tokom potpisivanja Briselskog sporazuma je
neiskrena, licemerna, sa željom i namerom da se iskupe od epske izdaje nezabeležene u srpskoj istoriji.
Međutim, krenimo redom. Do aprila meseca 2013. godine sever Kosova i Metohije u pravno-
političkom sistemu u potpunosti je pripadao Republici Srbiji. Organi samoproglašene republike Kosovo
na ovom prostoru nisu bili prisutni kao ni simboli ni bilo koja druga obeležja ove separatističke
tvorevine. Lične karte i pasoši izdavani su u severnom delu Kosovske Mitrovice a Srbi nisu učestvovali u
izbornim procesima koje je raspisivala Priština već su izlazili na one koje je raspisivala Skupština
Srbije. Iz tog razloga samoproglašena republika Kosovo i nije mogla biti prava država jer nije
kontrolisala deo prostora. Nastojanja zemalja Zapada da samoproglašena republika Kosovo zaokruži svoju
državnost bila su neuspešna. Boris Tadić koliko god je pokušavao da bude fleksibilan na kraju ipak nije
pristao da demontira institucije srpske države u južnoj srpskoj pokrajini.
Željni vlasti Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić pristali su da se zarad prestola
odreknu teritorije. I nisu bili prevareni nego su sasvim svesno prigrabili vlast predajući Kosovo i
Metohiju.
Setimo se da je još krajem 2012. godine u više navrata Aleksandar Vučić govorio da što se Kosova i
Metohije tiče Srbija mora da prihvati teške i bolne kompromise. To su njegove reči. Da bi umanjili značaj
južne srpske pokrajine oni su od ministarstva za Kosovo i Metohiju napravili Kancelariju za KiM. A da bi
prevarili građane Srbije kao i Srbe sa Kosova i Metohije tadašnji predsednik vlade Ivica Dačić
slavodobitno je izjavio – čestitam Srbima na Kosovu Republiku Srpsku. I onda su sve dali i predali. I
policiju, i sudstvo, i telekomunikacije, i energetiku bez da su ako su hteli da to daju prvo zatraže da se
formira ZSO pa onda da čine ustupke a ne obrnuto. Ali čak i ta sama ZSO na osnovu Briselskog sporazuma nema nikakve državne ingerencije već više liči na nevladinu organizaciju.
Ali, ako kaže da su ih pravarili, zašto onda Briselski sporazum nisu odbacili? Mogili su, preko
Skupštine Srbije ili pak preko Ustavnog suda. Međutim, oni ne da ga nisu odbacili nego su se i dalje
odricali južne srpske pokrajine prvo preko Vašingtonskog sporazuma a onda preko tzv. Francusko-nemačkog plana. U tački dva tog plana, koji svi mogu da pročitaju, stoji da Srbija priznaje nezavisnost, suverenost i celovitost samoproglašene Republike Kosovo. Nismo čuli protivljenje ni Ivice Dačića, ni Tomislava Nikolića, ni Vojislava Šešelja, ni Milorada Dodika a bogami ni Srpske pravoslavne crkve. Realizacija Francusko-nemačkog plana, koji je u osnovi odnos nekadašnje dve Nemačke, dogovorena je u Ohridu a zadnjih nekoliko meseci odvija se na Kosovu i Metohiji kada Aljbin Kurti, normalno uz saglasnost Aleksandra Vučića, ukida dinar, banke, pošte i ostale institucije Republike Srbije.
Danas se su Srbiji događa pobuna naroda protiv jednog kriminalnog, izdajničog i pljačkaškog
režima koji personifikuju Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Iako je na delu klasična diktatura bez slobode
medija, ljudskih prava uz krajnju tiraniju Evropska unija ćuti. A ćuti zbog Kosova i Metohije. Ona se boji da
bilo ko drugi da dođe na vlast u Srbiji da će se pridržavati važećeg Ustava Republike Srbije u kome stoji i
piše da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije.
Pre neki dan je ministar za evropske integracije Nemanja Starović najavio da je Srbija spremna opet
na teške i bolne kompromise u potpisivanju sporazuma sa samoproglašenom republikom Kosovom. Ruski
mediji to tumače da je Srbija spremena i zvanično da prizna ovu separatističku tvorevinu samo da bi
postojeća garnitura ostala na vlasti. Od izjave Nemanje Starovića nisu se ogradili ni Aleksandar Vučić a
ni već jednom „prevareni“ Ivica Dačić.
Koliko god se i Dačić i Vučić trudili da priznaju nezavisnost Kosova inegritet Republike Srbije
čuva Rezolucija 1244 i pravo veta Ruske Federacije jer ova rezolucija ne može da se promeni bez pristanka
Rusije.
Na kraju, Tomislav Nikolić, Alekdandar Vučić i Ivica Dačić što se istorije tiče završiće na
njenom smetlištu. A što se Ustava i zakona Republike Srbije tiče za krivično delo nacionalne veleizdaje odgovaraće svako po zasluzi. Neko više a neko manje. U svakom slučaju Sremska Mitrovica i Zabela im ne
gine. Što se pre dogodi za Srbiju će biti bolje.

Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije
„Otadžbina“