LESKOVAC

Prvi ženski sud na teritoriji Evrope održan je u Sarajevu od 7.-10. maja ove godine u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije. Tu je 36 svedokinja iz svih zemalja bivše Jugoslavije svedočilo u pet sesija o svim vrstama nasilja, nepravdi, zločina kako u ratnom, tako i u posleratnom periodu.
Na javnoj prezentaciji održanoj u Leskovačkom kulturnom centru prikazan je i kratki dokumentarni film „Ostavila je trag u nama“, omaž Neveni Neni Kostić (1968-2011) koja je bila aktivistkinja Žena za mir, Leskovac i jedna od koordinatorki aktivnosti Žesnkog suda, gde je utkala svoju neumoru aktivističku strast, posvećenost, znanje, solidarnost…
Staša Zajović, iz udruženja Žene u crnom Beograd za Novu Našu reč kaže da ovom prezentacijom žele da upoznaju građanstvo, pre svega žene sa jednom od, po njima, najvažnijih inicijativa na prostoru bivše Jugoslavije. Petogodišnji čin je završen maja u Sarajevu, gde se u jedinstvenom slučaju stvorila jedna solidarna zajednica žena povezanih kako raznim vrstama nasilja i zločina, ali i velikim otporom, a pre svega i prijateljstvima koja su se tokom ovog procesa stvorila. Skupu u Sarajevu je prisustvovalo 500 žena sa eks Ju prostora, ali i čitavog sveta. Radi se o jednom kreiranju drugačijeg vida pravde, pravde koja se ne može svesti na krivični nivo, nego zahteva ono što se zove obnoviteljska, iscelteljska ili feministička pravda, a to znači da su oblici kažnjivosti koji postoje nedovoljni da zadovolje žene.
„Smatramo da su države odgovorne za ratove na prostoru bivše Jugoslavije i da moraju da postoje vidovi kažnjivosti koji će uključiti odgovornost država, kulturnih institucija, medija, itd. Imali smo i ogromnu međunarodnu podršku, najpoznatije pravnice na svetu su napravile ono što se zove odluke i preporuke ženskog suda, tako da mi to sada upućujemo institucijama pravde i međunarodnom i nacionalnom nivou.“
Na pitanje da li je problem i to što svaka strana potencira samo svoje žrtve i stradanja, negira ili umanjuje stradanja druge strane, Zajovićeva kaže da, pored toga, svaka strana zvoje zločince uvažava kao heroje. Dok ne bude promenjen taj odnos saosećanja sa svim žrtvama podjednako ne može biti mira.