NIŠ

U Nišu je dana, 10. decembar 2025. godine, održan Okrugli sto „Jačanje podrške
mladima i deci sa problemima u ponašanju“ koji je okupio predstavnike socijalne
zaštite, obrazovanja, pravosuđa i civilnog društva sa ciljem da se ukaže na ozbiljne
praznine u sistemu podrške deci i mladima i na neophodnost razvoja specijalizovanih
usluga u lokalnim zajednicama.
Učesnici su istakli da, iako Srbija ima zakone koji predviđaju širok spektar
mera zaštite za decu sa problemima u ponašanju, te mere u praksi gotovo da nisu
dostupne zbog nedostatka kapaciteta i nepostojanja specijalizovanih usluga. Posebno je
naglašeno da u Nišu ne postoji razvijen dnevni boravak ili slična usluga namenjena
ovoj grupi dece, iako bi takvi programi značajno rasteretili škole i centre za
socijalni rad, koji već rade na granici svojih mogućnosti.
Dr Milica Marušić Jablanović pozvala je grad Niš da bude efikasniji u
unapređivanju socijalne zaštite od Beograda, budući da je gradonačelnik šapić obećao
osnivanje dnevnih boravaka kao zaebne ustanove još 2023. godine. Istakla je da dnevni
boravci za decu sa problemima u ponašanju predstavljaju delotvorni mehanizam – koji
ima preporuku Odeljenja za maoletnike Višeg suda, Društva psihologa Srbije,
Beogradskog centra za socijalni rad i Tužilaštva. Da bi se mera sprovela potrebno je
da se izmeni odluka o socijalnoj zaštiti, u ovom slučaju u Nišu, potrebno je da se
odvoje budžetska sredstva i potrebno je da se ili licenciraju potencijalni pružavci
usluga ili, još bolje, da grad osnuje neku radnu jedinicu, recimo pre centru za
socijalni rad, da zaposli nove ljude koji će se baviti ovom uslugom koja je vaspitnog i
preventivnog karaktera. To možda deluje kao trošak, ali zapravo jeste investicija koja
se više struko vraća, zato što su troškovi ovog dnevnog boravka i rada sa decom na
vreme, kada je još uvek moguće ostvariti pozitivne vaspitne ishode, mnogo manji nego
troškovi sudskih postupaka njihovog boravka, u VP domu ili na kraju u zatvoru.
Bojana Vranić, docentkinja na Departmanu za socijalnu politiku i socijali rad
Filozofskog fakulteta u Nišu, istakla je da, iako Srbija ima zakon koji predviđa
širok spektar mera zaštite za decu sa problemima u ponašanju, u praksi one skoro
nikada nisu dostupne zbog nedostatka kapaciteta i nepostojanja specijalizovanih usluga
u zajednici. Posebno je naglašeno da u Nišu ne postoji razvijen dnevni boravak ili
druga specijalizovana usluga namenjena deci sa problemima u ponašanju, iako bi upravo
takve usluge značajno rasteretile škole i centre za socijalni rad koje danas rade na
granici kapaciteta. Usluge na tri nivoa — od univerzalne podrške u školama, preko
ciljane pomoći rizičnoj deci, do intenzivnih programa za najkompleksnije slučajeve,
praktično su nepostojeće, što dovodi do toga da institucije reaguju tek kada problem
eskalira. Dnevni boravci, savetovališta i mobilni timovi predstavljali bi prvu

liniju pomoći i omogućili da bar jedna specijalizovana usluga u svakoj zajednici
stvarno radi sa ovom populacijom. Uprkos rastućim potrebama, ne postoji nacionalna
kampanja, sistemska podrška ni javno prepoznavanje problema. Učesnici su zaključili
da bez razvoja ovakvih usluga u zajednici i stvarne međusektorske saradnje ne možemo
očekivati smanjenje nasilja niti pravovremenu zaštitu dece i mladih.
Nataša Raičević, izvršna direktorka centra „Grig“, je opisala
specijalizovane terapijske programe koji deluju vaspitno i pomažu deci da prevaziđu
štetne obrasce ponašanja. Radom sa decom i njhovim roditeljima, koji počinje na vreme
i odvija se sistematski, sprečava se ponavljanje prestupničkih dela. Sa druge strane, u
Beogradu su postojala samo dva dnevna boravka, od kojih je jedan ugašen (iako je imao
preporuke Suda), a centar Grig morao je da odbije čak 80 maloletnika, jer nije imao
kapacitet da ih prihvati.
Milan Milenović, iz Centra za socijalni rad, dobio je zahvalnost prisutnih
stručnih saradnika za kvalitetnu saradnju. Potvrdio je da centri za socijalni rad
nemaju mogućnosti da odgovore na zahteve ove grupe maloletnika, usled prevelikog broja
slučajve za koje su odgvoorni, i potrvdio da grupni terapijsko-vaspitni tretmani i
uključivanje roditelja jesu ključni za promenu. Osim toga, naglašena je neophodnost
jačanja strupčnih službi u školama, koje često na 800-900 učenika imaju samo jednog
psihologa i pedagoga.
Zaključeno je da bez razvoja dnevnih boravaka, savetovališta i mobilnih timova,
kao i bez stvarne međusektorske saradnje, nije moguće obezbediti pravovremenu zaštitu
dece i mladih niti očekivati smanjenje nasilja i rizičnih ponašanja. Učesnici su
ocenili da su specijalizovane usluge u zajednici prva linija pomoći i da njihovo
odsustvo dovodi do toga da institucije reaguju tek kada problemi eskaliraju.
Okrugli sto završen je porukom da je neophodno hitno delovanje lokalnih i
nacionalnih institucija kako bi zakonom predviđene mere postale stvarno
dostupne deci i porodicama kojima su najpotrebnije.

Ana Eraković,
moderator okruglog stola,
Narodna poslanica i
članica Odbora za prava deteta Narodne skupštine RS.